Ponekad povredimo ljude koje volimo iako je naš mozak programiran da saosjeća sa našim voljenima. Istraživači sa Univerziteta Virdžinija pokazali su da u opasnoj situaciji um ne pravi razliku između sopstvene bezbednosti i bezbednosti ljudi do kojih nam je stalo.
Sposobnost da se stavite u tuđu kožu zavisi od toga da li je dotični stranac ili ne. Prema istraživačima, ljudski mozak odvaja poznate ljude od drugih, tako da su oni koji pripadaju nečijem društvenom krugu neurološki povezani sa osećanjem sebe.
U tom smislu Džejms Koan, profesor na Univerzitetu u Virdžiniji, navodi da "sa familijarnošću drugi ljudi postaju deo nas". Evoluirali smo da imamo sopstveni identitet gde su naši voljeni deo naše neuronske mreže. Zato su nam potrebni prijatelji i saveznici.
Odgovor mozga na pretnju
Istraživači su otkrili da se oblasti mozga odgovorne za odgovor na pretnje aktiviraju kada je prijatelj u opasnosti, kao i kada je njihov sopstveni integritet u opasnosti.
Ipak, kada je pretnja strancu, gore pomenute oblasti mozga pokazuju malo aktivnosti.
Prema Koanu, ovo otkriće pokazuje veliku sposobnost ljudskog mozga da uključi druge, tako da voljeni postanu deo njih samih. Kao rezultat toga, osećamo se ugroženo kada je prijatelj ili član porodice u opasnosti.
Dr Koan je rekao da "ako je prijatelj u opasnosti, ponašamo se kao da jesmo. U stanju smo da razumemo njegov bol ili njegove poteškoće kao da su naše sopstvene".
Zašto onda povređujemo ljude koje volimo?
Uzimajući u obzir gore navedeno, neizbežno je postaviti sledeća pitanja: Zašto onda ponekad povređujemo ljude koje volimo? Zašto dopuštamo da nas preplave izlivi besa? Šta se dešava kada se jedna osoba okrutno ponaša prema drugoj?
U tom smislu Džejms Koan, profesor na Univerzitetu u Virdžiniji, navodi da "sa familijarnošću drugi ljudi postaju deo nas". Evoluirali smo da imamo sopstveni identitet gde su naši voljeni deo naše neuronske mreže. Zato su nam potrebni prijatelji i saveznici.
Odgovor mozga na pretnju
Istraživači su otkrili da se oblasti mozga odgovorne za odgovor na pretnje aktiviraju kada je prijatelj u opasnosti, kao i kada je njihov sopstveni integritet u opasnosti.
Ipak, kada je pretnja strancu, gore pomenute oblasti mozga pokazuju malo aktivnosti.
Prema Koanu, ovo otkriće pokazuje veliku sposobnost ljudskog mozga da uključi druge, tako da voljeni postanu deo njih samih. Kao rezultat toga, osećamo se ugroženo kada je prijatelj ili član porodice u opasnosti.
Dr Koan je rekao da "ako je prijatelj u opasnosti, ponašamo se kao da jesmo. U stanju smo da razumemo njegov bol ili njegove poteškoće kao da su naše sopstvene".
Zašto onda povređujemo ljude koje volimo?
Uzimajući u obzir gore navedeno, neizbežno je postaviti sledeća pitanja: Zašto onda ponekad povređujemo ljude koje volimo? Zašto dopuštamo da nas preplave izlivi besa? Šta se dešava kada se jedna osoba okrutno ponaša prema drugoj?
Ovi stavovi, koji su obično kratki i javljaju se epizodično, pokazuju najugroženiji deo nas. Oni su odgovor na odvajanje drugog od nečije neuronske mreže, prirodan samozaštitni odgovor.
Jedno rešenje za zaustavljanje ovog obrasca ponašanja je jačanje samopoštovanja i prepoznavanje da je negativno ponašanje prema voljenim osobama kada ih smatramo mržnjom manifestacija ljutnje koju čovek oseća prema sebi. Ovi obrasci ponašanja se vrlo često uče u porodici i prenose se s generacije na generaciju.
Navedena studija nudi zanimljive savete za prekid ovog ciklusa. Ako osoba pokuša da se ne brani, biće moguće zadržati druge kao deo svoje neurološke mreže, što će ojačati osećaj da je dostojan ljubavi. Tako će se svi osećati sigurnije.
Potrebni smo jedni drugima više od svega
Jedan od najzanimljivijih zaključaka citirane studije je da nedostatak empatije prema voljenim osobama odražava nedostatak ljubavi prema sebi.
Mora se shvatiti da je mržnja prema sebi neurobiološka i da zbog nje ponekad povređujemo ljude koje volimo. Svesni toga, preporučljivo je prekinuti ciklus ljutnje prema drugom.
Instinktivna reakcija na pretnju je uzvratiti, to je samoodbrana, koja iskrivljuje začarani krug besa i nepoverenja. Ako mrzimo jedni druge, logično je da empatičan odgovor na druge neće uspeti. Zbog toga je važno voleti sebe, a samim tim i jačati samopoštovanje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/perche-feriamo-le-persone-che-amiamo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Jedno rešenje za zaustavljanje ovog obrasca ponašanja je jačanje samopoštovanja i prepoznavanje da je negativno ponašanje prema voljenim osobama kada ih smatramo mržnjom manifestacija ljutnje koju čovek oseća prema sebi. Ovi obrasci ponašanja se vrlo često uče u porodici i prenose se s generacije na generaciju.
Navedena studija nudi zanimljive savete za prekid ovog ciklusa. Ako osoba pokuša da se ne brani, biće moguće zadržati druge kao deo svoje neurološke mreže, što će ojačati osećaj da je dostojan ljubavi. Tako će se svi osećati sigurnije.
Potrebni smo jedni drugima više od svega
Jedan od najzanimljivijih zaključaka citirane studije je da nedostatak empatije prema voljenim osobama odražava nedostatak ljubavi prema sebi.
Mora se shvatiti da je mržnja prema sebi neurobiološka i da zbog nje ponekad povređujemo ljude koje volimo. Svesni toga, preporučljivo je prekinuti ciklus ljutnje prema drugom.
Instinktivna reakcija na pretnju je uzvratiti, to je samoodbrana, koja iskrivljuje začarani krug besa i nepoverenja. Ako mrzimo jedni druge, logično je da empatičan odgovor na druge neće uspeti. Zbog toga je važno voleti sebe, a samim tim i jačati samopoštovanje.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/perche-feriamo-le-persone-che-amiamo/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
