Čovek počinje da gubi u trenutku kada nešto dobije. Nijedna radost za njega ne traje večno. Pesak čudesnog je istrošen snagom osećanja i vremena, ljušti se pozlata prvog utiska. A sada je opet i opet sam go, jer sve savladava njegov strašni neprijatelj - navika.
Mi biramo u zavisnosti od mogućnosti koje imamo, a što je više ovih mogućnosti, paradoksalno, to je gore. Mi biramo šta možemo ili skoro možemo, odnosno uzimamo kredite ili razvijamo u sebi dodatna znanja, veštine, pa i osobine ličnosti da bismo to posedovali. Konačno, dobijamo to.
Ali radost brzo prolazi.
Postoji samo jedan "vau" efekat. Jer odjednom vidimo da ono što smo izabrali nije tako savršeno kao što smo zamišljali. Ili odjednom saznamo da postoji nešto bolje od izabranog.
Tada, pored razočaranja i žaljenja, još uvek imamo osećaj krivice i nezadovoljstva samim sobom. Ovim neprijatnim osećanjima pridodaje se i ljutnja zbog činjenice da moramo da plaćamo kredit za nešto što nam više nije potrebno i što nam se ne sviđa, i za nešto što nas je razočaralo. Zatim dolazi žaljenje zbog izgubljenih prilika, jer svaki izbor je uvek ubijanje drugih alternativa. A naša psiha je osmišljena tako da je bol gubitka jači od radosti posedovanja.
PENCIL EFFECT
Kako raditi manje, a zaraditi više? Mnogi ljudi pronađu odgovor na ovo pitanje i dobiju ono što žele, ali to ne donosi očekivano zadovoljstvo, jer dolazi do hedonističke adaptacije i osoba prestaje da oseća zadovoljstvo od onoga što ima. Naša percepcija je navikla da sve deli na „loše” i „dobro”, razmišljamo u dualnostima i spoznajemo svet kontrastima.
Stoga, ma koliko se dobro osećali, podsvest će vrlo brzo podeliti ovo „dobro“ na „dobro“ i „loše“, svođenje lošeg u životu na određeni nivo donosi zadovoljstvo, ali nakon prelaska ovog praga više ne poboljšava naše blagostanje.
Na primer, na leto ste se preselili u novu kuću, veoma skupu i lepo nameštenu.
Prvi mesec uživate u njenoj lepoti.
Tada vaše oko počinje da primećuje pukotine u boji, ne baš udoban sto, ne baš veliki mlaz vode u kupatilu, blago krive pločice - ove male stvari počinju da iritiraju, postepeno se akumuliraju.
Vaša percepcija zatim deli kuću na zone.
Sada vam se ne sviđa cela, već samo njeni delovi.
Jedna soba izgleda mnogo bolja od druge. Već razmišljate o tome da pronađete nešto bolje za sebe ili da stalno poboljšavate ovaj dom.
Nakon godinu dana života u kući, više ne primećujete njenu udobnost, želite češće da idete na odmor. Posle nekog vremena, prednosti kuće počinju da izgledaju kao nedostaci.
Recimo da je kuća prevelika za vas ili je tišina koja je okružuje počela da nervira i izaziva malodušnost.
Čak i ako je naš izbor veoma racionalan, mnogi plusevi se na kraju pretvaraju u minuse. Jedan od gurua je ovaj efekat psihe nazvao "efekat olovke". Koncepti kao što su „poslastica“, „slobodan dan“, „odmor“ neophodni su ne toliko za ljudsku fiziologiju koliko za psihu. Rentije se u subotu oseća mnogo gore nego neko ko mora da radi u ponedeljak. Ljudska priroda se gnuša potpune slobode, jer se u njoj gubi. Ali sloboda izbora sopstvenih ograničenja je prirodna mogućnost.
ZAMENA AKCIJE
Hedonistička adaptacija je navikavanje na određeni nivo potrošnje ili posedovanja nečega, u kojem prestajemo da doživljavamo zadovoljstvo.
Potrošnja sama po sebi ne može doneti dugotrajno zadovoljstvo. Iako nas zapadni mudraci uveravaju da se čovek oseća srećnije kada kupuje iskustva, a ne stvari. Konzumacija nečega ne može da zasiti čoveka, koji najveći vrhunac zadovoljstva oseća tek kada stvara.
Osoba koja je kreativna, stvara nešto, bilo da je to polica u kući, baštenski krevet na selu ili novi model mobilnog telefona, na vrhuncu je zadovoljstva. Čak i u trenutku teške potrage i neuspeha, on je zadovoljniji od onoga ko kupuje novi automobil.
Radionice uradi sam, bilo da je u pitanju suši ili sapun, su među najpopularnijim jer mnogi vole da stvaraju.
Sve dok ljudi traže emociju bez akcije koja joj prethodi, oni doživljavaju frustraciju. Ovo je isto kao da pokušavate da kupite orgazam bez seksa, seks bez ljubavi i ljubav bez kretanja jedno prema drugom kroz sve teškoće, prepreke i strahove.
Ali radost brzo prolazi.
Postoji samo jedan "vau" efekat. Jer odjednom vidimo da ono što smo izabrali nije tako savršeno kao što smo zamišljali. Ili odjednom saznamo da postoji nešto bolje od izabranog.
Tada, pored razočaranja i žaljenja, još uvek imamo osećaj krivice i nezadovoljstva samim sobom. Ovim neprijatnim osećanjima pridodaje se i ljutnja zbog činjenice da moramo da plaćamo kredit za nešto što nam više nije potrebno i što nam se ne sviđa, i za nešto što nas je razočaralo. Zatim dolazi žaljenje zbog izgubljenih prilika, jer svaki izbor je uvek ubijanje drugih alternativa. A naša psiha je osmišljena tako da je bol gubitka jači od radosti posedovanja.
PENCIL EFFECT
Kako raditi manje, a zaraditi više? Mnogi ljudi pronađu odgovor na ovo pitanje i dobiju ono što žele, ali to ne donosi očekivano zadovoljstvo, jer dolazi do hedonističke adaptacije i osoba prestaje da oseća zadovoljstvo od onoga što ima. Naša percepcija je navikla da sve deli na „loše” i „dobro”, razmišljamo u dualnostima i spoznajemo svet kontrastima.
Stoga, ma koliko se dobro osećali, podsvest će vrlo brzo podeliti ovo „dobro“ na „dobro“ i „loše“, svođenje lošeg u životu na određeni nivo donosi zadovoljstvo, ali nakon prelaska ovog praga više ne poboljšava naše blagostanje.
Na primer, na leto ste se preselili u novu kuću, veoma skupu i lepo nameštenu.
Prvi mesec uživate u njenoj lepoti.
Tada vaše oko počinje da primećuje pukotine u boji, ne baš udoban sto, ne baš veliki mlaz vode u kupatilu, blago krive pločice - ove male stvari počinju da iritiraju, postepeno se akumuliraju.
Vaša percepcija zatim deli kuću na zone.
Sada vam se ne sviđa cela, već samo njeni delovi.
Jedna soba izgleda mnogo bolja od druge. Već razmišljate o tome da pronađete nešto bolje za sebe ili da stalno poboljšavate ovaj dom.
Nakon godinu dana života u kući, više ne primećujete njenu udobnost, želite češće da idete na odmor. Posle nekog vremena, prednosti kuće počinju da izgledaju kao nedostaci.
Recimo da je kuća prevelika za vas ili je tišina koja je okružuje počela da nervira i izaziva malodušnost.
Čak i ako je naš izbor veoma racionalan, mnogi plusevi se na kraju pretvaraju u minuse. Jedan od gurua je ovaj efekat psihe nazvao "efekat olovke". Koncepti kao što su „poslastica“, „slobodan dan“, „odmor“ neophodni su ne toliko za ljudsku fiziologiju koliko za psihu. Rentije se u subotu oseća mnogo gore nego neko ko mora da radi u ponedeljak. Ljudska priroda se gnuša potpune slobode, jer se u njoj gubi. Ali sloboda izbora sopstvenih ograničenja je prirodna mogućnost.
ZAMENA AKCIJE
Hedonistička adaptacija je navikavanje na određeni nivo potrošnje ili posedovanja nečega, u kojem prestajemo da doživljavamo zadovoljstvo.
Potrošnja sama po sebi ne može doneti dugotrajno zadovoljstvo. Iako nas zapadni mudraci uveravaju da se čovek oseća srećnije kada kupuje iskustva, a ne stvari. Konzumacija nečega ne može da zasiti čoveka, koji najveći vrhunac zadovoljstva oseća tek kada stvara.
Osoba koja je kreativna, stvara nešto, bilo da je to polica u kući, baštenski krevet na selu ili novi model mobilnog telefona, na vrhuncu je zadovoljstva. Čak i u trenutku teške potrage i neuspeha, on je zadovoljniji od onoga ko kupuje novi automobil.
Radionice uradi sam, bilo da je u pitanju suši ili sapun, su među najpopularnijim jer mnogi vole da stvaraju.
Sve dok ljudi traže emociju bez akcije koja joj prethodi, oni doživljavaju frustraciju. Ovo je isto kao da pokušavate da kupite orgazam bez seksa, seks bez ljubavi i ljubav bez kretanja jedno prema drugom kroz sve teškoće, prepreke i strahove.
PUT U ADAPTACIJU
Sve dok imamo porodice, decu i svoje živote za koje smo odgovorni, imamo bezuslovnu potrebu za sigurnošću i određenim nivoom udobnosti. Uprkos zajedničkosti ovih koncepata, svaki ima svoje. Neko se oseća bezbedno i udobno kupovinom kuće u Uljanovskoj oblasti i tamo održavajući domaćinstvo, dok je nekome potrebna velika kuća u Moskvi i dostava hrane sa privatne farme. Ove potrebe nemaju nikakve veze sa zadovoljstvom – one su osnovna ljudska sigurnost. Naši strahovi određuju nivo našeg života, dostižući ga, možemo razmišljati o zadovoljstvu.
Pretpostavimo da je osoba sanjala da bude pilot, ali je u detinjstvu imala ozbiljnu nesreću i postala neprikladna za ovaj posao. Imao je hobi koji je nadoknadio tragediju - pravljenje modela aviona. Ali ogroman broj obaveza, potreba za sopstvenim stanovanjem, briga o porodici u potpunosti su zamenili ovaj hobi, jednostavno nije bilo vremena za to. Ovaj čovek sada nije nimalo zadovoljan životom, ali će se situacija promeniti kada dostigne osnovni nivo sigurnosti i udobnosti i vrati se svom hobiju.
Hedonističko prilagođavanje počinje kada čovek zaboravi na svoj hobi, na potrebe svoje duše i ne može da stane, sve više i više podižući zidove svoje bezbednosti.
LAŽNA OČEKIVANJA
Što su naša očekivanja veća, to je veće razočarenje. Očekujući nešto, stvaramo sopstvenu „ukusnu“ sliku svih vrsta uspona koje ćemo doživeti. Što je naš san nedostižniji, to nam se čini inspirativnijim, radosnijim i obećavajućim.
Zanimljiva je činjenica da ljudi koji nemaju iskustva u korišćenju nečega opterećuju to tako velikom težinom svojih naduvanih očekivanja da doživljavaju ogromno razočarenje.
Osoba koja stalno leti poslovnom klasom ne viče na stjuardese ako mu se ne posluži šampanjac. U međuvremenu, oni koji su uštedeli za ove karte i lete prvi put zahtevaju nivo usluge koji nikada nije bio u avionu. Ako nam nešto košta, povećavamo očekivanja srazmerno našim idejama i uloženim naporima. Ako nam je cena proizvoda prihvatljiva, onda su očekivanja od njega adekvatna stvarnosti.
Devojci koja radi kao računovođa i prima platu od 30.000 rubalja jednom je uručen sertifikat za SPA u hotelu Ritz sa nominalnom vrednošću od 30.000 rubalja za samo šest sati. Došla je sa njim u hotel, provela ceo dan u banji i ... bila veoma razočarana. Strašno je i pomisliti šta je očekivala od jednodnevne procedure, koja je po ceni ekvivalentna mesec dana njenog rada.
NAVIKA NA LOŠE
Hedonistička adaptacija se manifestuje ne samo na pozitivan, već i na negativan način. Čovek se na sve navikne – i na dobro i na loše. I ova zavisnost će se desiti brže, što manje vidi kontraste. Biti stalno u istom okruženju, u ograničenom krugu ljudi, sve, pa i najapsurdnije i najsmešnije, počinje da izgleda kao norma, i to ispravna norma.
Zato mnogi ljudi nikada ne kupuju nove modele telefona ili mobilnih telefona uopšte, ne sele se iz starih trošnih kuća, ne osećaju se dobro u novoj odeći, ne menjaju mrske poslove, pa čak i ne stupaju u bliske odnose, navikli na samoću.
Takođe, čovek se lako prilagođava nedostatku nečega, štednji, bolesti, sukobima. Sve dok ne vidi i pokuša nešto drugo, zadovoljan onim što ima. Paradoksalno „ono što jeste“ može biti prilično zadovoljavajuće. I posle nekoliko godina, promenivši svoj život, čovek može sa iznenađenjem i zaprepašćenjem da gleda na sebe u prošlosti i razmišlja kako bi mogao da živi na tom prostoru sa tom osobom i da i dalje uživa u životu.
Jedna od mojih poznanica je veoma volela skupe automobile i čak je učestvovala u trkama, kupujući sebi novi Porsche. Nakon preseljenja u Ameriku, u državu Teksas, gde se društvo uglavnom bavi poljoprivredom, počela je da sanja o jezivom (po našim standardima) farmerskom pikapu Ford. Dugo mi je pričala o prednostima ovog automobila i da sanja da ga kupi, potpuno zaboravljajući na svoje prethodne hobije. Kada sam je podsetio na Porše, ona me je čudno pogledala, kao da sam NLO, i rekla: „Ovo je ružan i neinteligentan auto. I što je najvažnije, to je nepraktično.
Sve dok imamo porodice, decu i svoje živote za koje smo odgovorni, imamo bezuslovnu potrebu za sigurnošću i određenim nivoom udobnosti. Uprkos zajedničkosti ovih koncepata, svaki ima svoje. Neko se oseća bezbedno i udobno kupovinom kuće u Uljanovskoj oblasti i tamo održavajući domaćinstvo, dok je nekome potrebna velika kuća u Moskvi i dostava hrane sa privatne farme. Ove potrebe nemaju nikakve veze sa zadovoljstvom – one su osnovna ljudska sigurnost. Naši strahovi određuju nivo našeg života, dostižući ga, možemo razmišljati o zadovoljstvu.
Pretpostavimo da je osoba sanjala da bude pilot, ali je u detinjstvu imala ozbiljnu nesreću i postala neprikladna za ovaj posao. Imao je hobi koji je nadoknadio tragediju - pravljenje modela aviona. Ali ogroman broj obaveza, potreba za sopstvenim stanovanjem, briga o porodici u potpunosti su zamenili ovaj hobi, jednostavno nije bilo vremena za to. Ovaj čovek sada nije nimalo zadovoljan životom, ali će se situacija promeniti kada dostigne osnovni nivo sigurnosti i udobnosti i vrati se svom hobiju.
Hedonističko prilagođavanje počinje kada čovek zaboravi na svoj hobi, na potrebe svoje duše i ne može da stane, sve više i više podižući zidove svoje bezbednosti.
LAŽNA OČEKIVANJA
Što su naša očekivanja veća, to je veće razočarenje. Očekujući nešto, stvaramo sopstvenu „ukusnu“ sliku svih vrsta uspona koje ćemo doživeti. Što je naš san nedostižniji, to nam se čini inspirativnijim, radosnijim i obećavajućim.
Zanimljiva je činjenica da ljudi koji nemaju iskustva u korišćenju nečega opterećuju to tako velikom težinom svojih naduvanih očekivanja da doživljavaju ogromno razočarenje.
Osoba koja stalno leti poslovnom klasom ne viče na stjuardese ako mu se ne posluži šampanjac. U međuvremenu, oni koji su uštedeli za ove karte i lete prvi put zahtevaju nivo usluge koji nikada nije bio u avionu. Ako nam nešto košta, povećavamo očekivanja srazmerno našim idejama i uloženim naporima. Ako nam je cena proizvoda prihvatljiva, onda su očekivanja od njega adekvatna stvarnosti.
Devojci koja radi kao računovođa i prima platu od 30.000 rubalja jednom je uručen sertifikat za SPA u hotelu Ritz sa nominalnom vrednošću od 30.000 rubalja za samo šest sati. Došla je sa njim u hotel, provela ceo dan u banji i ... bila veoma razočarana. Strašno je i pomisliti šta je očekivala od jednodnevne procedure, koja je po ceni ekvivalentna mesec dana njenog rada.
NAVIKA NA LOŠE
Hedonistička adaptacija se manifestuje ne samo na pozitivan, već i na negativan način. Čovek se na sve navikne – i na dobro i na loše. I ova zavisnost će se desiti brže, što manje vidi kontraste. Biti stalno u istom okruženju, u ograničenom krugu ljudi, sve, pa i najapsurdnije i najsmešnije, počinje da izgleda kao norma, i to ispravna norma.
Zato mnogi ljudi nikada ne kupuju nove modele telefona ili mobilnih telefona uopšte, ne sele se iz starih trošnih kuća, ne osećaju se dobro u novoj odeći, ne menjaju mrske poslove, pa čak i ne stupaju u bliske odnose, navikli na samoću.
Takođe, čovek se lako prilagođava nedostatku nečega, štednji, bolesti, sukobima. Sve dok ne vidi i pokuša nešto drugo, zadovoljan onim što ima. Paradoksalno „ono što jeste“ može biti prilično zadovoljavajuće. I posle nekoliko godina, promenivši svoj život, čovek može sa iznenađenjem i zaprepašćenjem da gleda na sebe u prošlosti i razmišlja kako bi mogao da živi na tom prostoru sa tom osobom i da i dalje uživa u životu.
Jedna od mojih poznanica je veoma volela skupe automobile i čak je učestvovala u trkama, kupujući sebi novi Porsche. Nakon preseljenja u Ameriku, u državu Teksas, gde se društvo uglavnom bavi poljoprivredom, počela je da sanja o jezivom (po našim standardima) farmerskom pikapu Ford. Dugo mi je pričala o prednostima ovog automobila i da sanja da ga kupi, potpuno zaboravljajući na svoje prethodne hobije. Kada sam je podsetio na Porše, ona me je čudno pogledala, kao da sam NLO, i rekla: „Ovo je ružan i neinteligentan auto. I što je najvažnije, to je nepraktično.
PILULA ZA RAZOČARANJE
Problem nije u samom izboru, već u našem odnosu prema njemu. Smatrajući sebe megaznačajnom osobom i shvatajući sebe i svoj život veoma ozbiljno, plašeći se budućnosti, dobijamo neurozu, a posledice izbora samo razotkrivaju njeno prisustvo. Kako se možete spasiti od negativnih posledica svog izbora?
1. STEĆI PRAVO NA GREŠKU.
Čovek uvek bira najbolje moguće. Napomena - uvek. To znači da greške ne postoje, ne možemo sami sebi da naudimo biranjem. Žaleći za prošlošću, gubimo dragocene minute sadašnjosti i budućnosti i nema potrebe da se krijemo iza izjave „Izvlačim zaključke“.
2. ZAPAMTITE SVOJE INTERESE.
Da li mi zaista treba neki poseban šampon ili proizvođač želi moj novac?
3. VERUJTE SEBI.
Bilo da je u pitanju intuicija, razum ili osećanja, ali to je ono što vam uliva više poverenja.
4. NE ZAKLJUČUJETE.
Nikada ne znamo šta će nam današnji izbor ispasti za dvadeset godina, jer ćemo posle njega napraviti još nebrojeno mnogo izbora.
5. NE KRIVITE SEBE.
Što više grešimo, bolje razumemo šta nam odgovara. A osećaj krivice u pitanjima izbora, po pravilu, povezan je sa precenjenim značajem sopstvene ličnosti.
Ponekad treba zapamtiti da ja nisam Zevs Gromovnik ili Betmen, već samo čovek. Na kraju krajeva, u životu uvek možete naći nešto za žaljenje, samo je pitanje – zašto?
Anna Adrianova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/92246-pochemu-my-perestaem-chuvstvovat-udovolstvie-ot-togo-chto-imeem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Problem nije u samom izboru, već u našem odnosu prema njemu. Smatrajući sebe megaznačajnom osobom i shvatajući sebe i svoj život veoma ozbiljno, plašeći se budućnosti, dobijamo neurozu, a posledice izbora samo razotkrivaju njeno prisustvo. Kako se možete spasiti od negativnih posledica svog izbora?
1. STEĆI PRAVO NA GREŠKU.
Čovek uvek bira najbolje moguće. Napomena - uvek. To znači da greške ne postoje, ne možemo sami sebi da naudimo biranjem. Žaleći za prošlošću, gubimo dragocene minute sadašnjosti i budućnosti i nema potrebe da se krijemo iza izjave „Izvlačim zaključke“.
2. ZAPAMTITE SVOJE INTERESE.
Da li mi zaista treba neki poseban šampon ili proizvođač želi moj novac?
3. VERUJTE SEBI.
Bilo da je u pitanju intuicija, razum ili osećanja, ali to je ono što vam uliva više poverenja.
4. NE ZAKLJUČUJETE.
Nikada ne znamo šta će nam današnji izbor ispasti za dvadeset godina, jer ćemo posle njega napraviti još nebrojeno mnogo izbora.
5. NE KRIVITE SEBE.
Što više grešimo, bolje razumemo šta nam odgovara. A osećaj krivice u pitanjima izbora, po pravilu, povezan je sa precenjenim značajem sopstvene ličnosti.
Ponekad treba zapamtiti da ja nisam Zevs Gromovnik ili Betmen, već samo čovek. Na kraju krajeva, u životu uvek možete naći nešto za žaljenje, samo je pitanje – zašto?
Anna Adrianova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/92246-pochemu-my-perestaem-chuvstvovat-udovolstvie-ot-togo-chto-imeem
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
