„Stalno se razbolim. Verovatno psihosomatika. Jedna stvar nestaje, a druga počinje da boli. Više puta sam videla sve doktore. Moj muž mi pruža veliku podršku. Ali tako sam umorna... Ne verujem da će se ovo ikada završiti.”
Moj klijent Saša ima 30 godina (ime je promenjeno, dozvola za objavljivanje je dobijena). Pitam je da opiše kako izgleda deo nje koji boli.
Zašto se ponekad razbolim - psihosomatski razlozi
Ovo je prelepa princeza u plavoj haljini koja leži na bolničkom krevetu. Tužna je jer je preslaba i razočarava roditelje. Pitam koliko godina ima princeza. Saša, bez oklevanja, odgovara: Šest.
Devojčica je krenula u školu sa nepunih šest godina i bila je najmanja u odeljenju, i po godinama i po visini. Prvi razred se sa užasom seća. Roditeljima se, kaže, mnogo puta žalila kako joj je teško, ali su oni odgovarali da uvek treba da bude jaka i da se ne žali.
Zašto se ponekad razbolim - psihosomatski razlozi
Ovo je prelepa princeza u plavoj haljini koja leži na bolničkom krevetu. Tužna je jer je preslaba i razočarava roditelje. Pitam koliko godina ima princeza. Saša, bez oklevanja, odgovara: Šest.
Devojčica je krenula u školu sa nepunih šest godina i bila je najmanja u odeljenju, i po godinama i po visini. Prvi razred se sa užasom seća. Roditeljima se, kaže, mnogo puta žalila kako joj je teško, ali su oni odgovarali da uvek treba da bude jaka i da se ne žali.
Na kraju prvog razreda Saša se razbolela od teške upale grla sa srčanim komplikacijama i hospitalizovana je. Ona se priseća da je njena majka bila veoma uplašena, uzela odsustvo i provela cele dane u bolnici. Hranila sam je kašikom, držala za ruku i čitala zanimljive knjige. Saša kaže da se osećala kao princeza, iako se pred roditeljima stidela zbog svoje slabosti.
Ispostavilo se da je zdrava devojčica roditeljima bila manje važna od bolesne. Zdrava Saša je morala da bude jaka sve vreme, a bolesna je mogla da bude slaba, da dobije negu, toplinu i podršku – ono što je svakom detetu tako potrebno. Bolest je postala jedini način da bude pravno slaba.
Uz to, očigledan je unutrašnji sukob: Saša ne može u potpunosti da prihvati ni bolesni ni zdravi deo sebe. Bolesni deo je slab, dok glavni roditeljski stav kaže: „Uvek moraš biti jak!“, a zdravi deo je usamljen i tužan jer ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje.
Naš unutrašnji roditelj je najčešće projekcija naših pravih roditelja i prenosi njihove stavove. Ovde je glavni zadatak promeniti sliku Unutrašnjeg Roditelja, napustiti destruktivne stavove (što je, po pravilu, jedan od glavnih zadataka psihoterapije), tako da devojčica može sebi dozvoliti da dobije ljubav i podršku i da bude zdrava. Dozvoljava sebi da ponekad bude slaba, a da se ne razboli, i što je najvažnije, naučila sam da sama sebi dajem podršku – najpouzdaniju od svega što postoji.
Pozivam Sašu da svom slabom, bolesnom delu u ime svog Unutrašnjeg roditelja kaže: „Dozvoljavam ti da budeš zdrava i da u isto vreme dobiješ ljubav i podršku, jer čovek na to ima pravo, bez obzira da li je zdrav ili bolestan. Od sada ću te ja sam voleti i brinuti o tebi! Možeš biti jaka ili slaba koliko želiš.” Saša kaže da nakon ovih reči princeza skače iz kreveta i počinje da igra.
Ispostavilo se da je zdrava devojčica roditeljima bila manje važna od bolesne. Zdrava Saša je morala da bude jaka sve vreme, a bolesna je mogla da bude slaba, da dobije negu, toplinu i podršku – ono što je svakom detetu tako potrebno. Bolest je postala jedini način da bude pravno slaba.
Uz to, očigledan je unutrašnji sukob: Saša ne može u potpunosti da prihvati ni bolesni ni zdravi deo sebe. Bolesni deo je slab, dok glavni roditeljski stav kaže: „Uvek moraš biti jak!“, a zdravi deo je usamljen i tužan jer ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje.
Naš unutrašnji roditelj je najčešće projekcija naših pravih roditelja i prenosi njihove stavove. Ovde je glavni zadatak promeniti sliku Unutrašnjeg Roditelja, napustiti destruktivne stavove (što je, po pravilu, jedan od glavnih zadataka psihoterapije), tako da devojčica može sebi dozvoliti da dobije ljubav i podršku i da bude zdrava. Dozvoljava sebi da ponekad bude slaba, a da se ne razboli, i što je najvažnije, naučila sam da sama sebi dajem podršku – najpouzdaniju od svega što postoji.
Pozivam Sašu da svom slabom, bolesnom delu u ime svog Unutrašnjeg roditelja kaže: „Dozvoljavam ti da budeš zdrava i da u isto vreme dobiješ ljubav i podršku, jer čovek na to ima pravo, bez obzira da li je zdrav ili bolestan. Od sada ću te ja sam voleti i brinuti o tebi! Možeš biti jaka ili slaba koliko želiš.” Saša kaže da nakon ovih reči princeza skače iz kreveta i počinje da igra.
Sada molim Sašu da zamisli svoj zdravi deo. Ovo je tužna smrznuta devojka na kiši. Pitam kako se oseća. Saša odgovara: usamljena je jer nikome nije potrebna.
Takođe, u ime Unutrašnjeg Roditelja, obećavam da ćemo je voleti, podržavati i brinuti o njoj. U početku devojka ne veruje u to, a onda zamolim Sašu da zamisli kako je uzima u naručje, grli je čvrsto i miluje po glavi. Pitam šta se menja na slici. Saša odgovara da devojka počinje da se radosno smeje, a sunce sija sa neba. Na jeziku nesvesnog, sunce je simbol roditeljske ljubavi. To znači da Unutrašnje Dete može da dobije ljubav od same Saše.
Autorka Marija Gorškova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-ne-poluchaetsya-okonchatelno-vyzdorovet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Takođe, u ime Unutrašnjeg Roditelja, obećavam da ćemo je voleti, podržavati i brinuti o njoj. U početku devojka ne veruje u to, a onda zamolim Sašu da zamisli kako je uzima u naručje, grli je čvrsto i miluje po glavi. Pitam šta se menja na slici. Saša odgovara da devojka počinje da se radosno smeje, a sunce sija sa neba. Na jeziku nesvesnog, sunce je simbol roditeljske ljubavi. To znači da Unutrašnje Dete može da dobije ljubav od same Saše.
Autorka Marija Gorškova
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/pochemu-ne-poluchaetsya-okonchatelno-vyzdorovet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
