Kad to najmanje očekujemo hteli to ili ne, zaljubljujemo se. Sretnemo osobu i gledajući u njene oči nešto u nama zasvetli i znamo, čak i ako to ne shvatamo, da smo tu osobu već negde videli, njen glas ili gest nam govori o neopisivim stvarima.
Ali šta se tačno dešava kada se zaljubite i zašto? To je pitanje na koje su mnogi pokušavali da odgovore, u svakoj oblasti znanja.
Šta se dešava kada se zaljubimo?
Istoričari nam kažu da je romantična ljubav suštinski zapadnjački fenomen. Takozvana ljubav na prvi pogled rođena je na Zapadu, u staroj Grčkoj, da bi se razvila u književnosti i umetnosti kroz antičku i modernu istoriju, sa znamenitim primerima u mitologiji i književnosti, od Kupidona do Tristana i Izolde. Konkretno, romantična ljubav je topos koji postaje sve popularniji od devetnaestog vijeka, a struja romantizma dovodi do prevrednovanja subjektivnih osećanja.
U drugim civilizacijama, poput indijske ili kineske, ljubav je više posledica nego uzrok brakova, nešto što se gradi iz dana u dan, na osnovu naklonosti i zajedničkih interesa.
Šta se dešava kada se zaljubimo?
Istoričari nam kažu da je romantična ljubav suštinski zapadnjački fenomen. Takozvana ljubav na prvi pogled rođena je na Zapadu, u staroj Grčkoj, da bi se razvila u književnosti i umetnosti kroz antičku i modernu istoriju, sa znamenitim primerima u mitologiji i književnosti, od Kupidona do Tristana i Izolde. Konkretno, romantična ljubav je topos koji postaje sve popularniji od devetnaestog vijeka, a struja romantizma dovodi do prevrednovanja subjektivnih osećanja.
U drugim civilizacijama, poput indijske ili kineske, ljubav je više posledica nego uzrok brakova, nešto što se gradi iz dana u dan, na osnovu naklonosti i zajedničkih interesa.
Na biohemijskom nivou, zaljubljenost (ili ljubav na prvi pogled, ili zaljubljenost) se razlikuje od ljubavi koja karakteriše dugoročnu stabilnu vezu zbog hormona koje naše tijelo proizvodi. Prije nekoliko godina, istraživači sa Univerziteta Sirakuza sproveli su studiju o tome koliko je vremena potrebno da se zaljubi u nekoga. Rezultat? 20 stotinki sekunde. Od trenutka kada posmatramo mogućeg partnera, u našem mozgu se aktivira 12 različitih oblasti koje se upuštaju u veoma brzu procenu osobina muškarca ili žene koji su ispred nas i koje, u slučaju pozitivnog odgovora, stimulišu proizvodnju neurotransmitera kao što su noradrenalin, feniletilamin (PEA) i dopamin, kao i estrogena i testosterona, koji bi bili odgovorni za efekat veoma sličan onom koji proizvode neki lekovi, izazivajući uzbuđenje, euforiju i opšte stanje hiperaktivnosti, blagostanje i dobro raspoloženje. Ovi neurotransmiteri podstiču naš organizam da traži parenje, pripremajući nas za seksualnu zajednicu koja će garantovati kontinuitet vrste.
Drugi hormoni, kao što su oksitocin (posebno za žene) i vazopresin (posebno za muškarce), dolaze u igru kasnije. Oksitocin, poznat i kao "hormon ljubavi", proizvodi se nakon maženja i maženja (takođe je jedan od glavnih hormona koji se proizvodi tokom dojenja, stimulišući odnos privrženosti i naklonosti između majke i deteta) i izaziva osećaj poverenja i želja za zaštitom, smanjenje kapaciteta memorije (tj. zamagljivanje sećanja) i jačanje veze sa partnerom. Vasopresin je, s druge strane, hormon povezan sa regulacijom ravnoteže vode i njegova proizvodnja izaziva veću želju za zaštitom partnera i potomstva. Upravo oksitocin i vazopresin garantuju stabilnost odnosa u periodu nakon udara groma.
Ključnu ulogu u procesu izbora partnera imaju i feromoni, hemijski glasnici posredovani mirisom (naše najpređedovsko i nesvesno čulo), koje luče posebne žlezde koje se nalaze iza ušiju, u pazuhu i u predelu genitalija. Pretpostavlja se da preferencija jednog mirisa, a ne drugog, pri izboru partnera zavisi od njegove veće ili manje genetske kompatibilnosti sa nama. Međutim, ovo objašnjenje deluje reduktivno ako uzmemo u obzir nebrojene implikacije koje miris nosi sa sobom i stotine aktiviranih sećanja.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/47428/perche-ci-innamoriamo-nulla-avviene-per-caso.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Drugi hormoni, kao što su oksitocin (posebno za žene) i vazopresin (posebno za muškarce), dolaze u igru kasnije. Oksitocin, poznat i kao "hormon ljubavi", proizvodi se nakon maženja i maženja (takođe je jedan od glavnih hormona koji se proizvodi tokom dojenja, stimulišući odnos privrženosti i naklonosti između majke i deteta) i izaziva osećaj poverenja i želja za zaštitom, smanjenje kapaciteta memorije (tj. zamagljivanje sećanja) i jačanje veze sa partnerom. Vasopresin je, s druge strane, hormon povezan sa regulacijom ravnoteže vode i njegova proizvodnja izaziva veću želju za zaštitom partnera i potomstva. Upravo oksitocin i vazopresin garantuju stabilnost odnosa u periodu nakon udara groma.
Ključnu ulogu u procesu izbora partnera imaju i feromoni, hemijski glasnici posredovani mirisom (naše najpređedovsko i nesvesno čulo), koje luče posebne žlezde koje se nalaze iza ušiju, u pazuhu i u predelu genitalija. Pretpostavlja se da preferencija jednog mirisa, a ne drugog, pri izboru partnera zavisi od njegove veće ili manje genetske kompatibilnosti sa nama. Međutim, ovo objašnjenje deluje reduktivno ako uzmemo u obzir nebrojene implikacije koje miris nosi sa sobom i stotine aktiviranih sećanja.
Prevod teksta:
https://www.eticamente.net/47428/perche-ci-innamoriamo-nulla-avviene-per-caso.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
