Zašto sve radimo u poslednjem trenutku? Parkinsonov zakon

Cyril Northcote Parkinson je bio engleski istoričar koji je dugi niz godina radio u britanskoj državnoj službi. Iskustvo akumulirano tokom rada omogućilo mu je da 1957. godine objavi knjigu pod nazivom :"Parkinsonov zakon". U ovoj knjizi on je formulisao svoj poznati zakon koji u stvarnosti nije jedan, već nekoliko njih.

Parkinson je pomno posmatrao kako se razvija zaposlenost u državi. Na osnovu svog svakodnevnog iskustva uspeo je da identifikuje neke modele koji su mu omogućili da postulira svoje osnovne principe. Parkinsonov zakon se može sažeti u tri osnovna postulata:

• „Rad se proširuje na sve raspoloživo vrijeme“
• „Troškovi se povećavaju dok ne dostignu prihod“
• „Vrijeme posvećeno bilo kojoj temi na dnevnom redu obrnuto je proporcionalno njenoj važnosti“

Od njegove formulacije, poznavaoci ove teme više puta su verifikovali validnost Parkinsonovog zakona. Isto tako, služio je kao vodič za razmišljanje o novim metodama rada i upravljanja vremenom, sa ciljem efikasnosti.

Parkinsonov zakon i upravljanje vremenom

Glavna primjena Parkinsonovog zakona odnosi se na upravljanje vremenom. Prvi postulat ukazuje: „Rad se širi zauzimajući sve raspoloživo vreme“. To znači da će vam trebati sat vremena za obavljanje neke aktivnosti. Međutim, ako imate mjesec dana, potrajaće mjesec dana.

Istina je da smo svakodnevno svedoci valjanosti ovog zakona. Na primjer, kada studenti imaju dva ili tri meseca da predaju rad i završe ga radeći 24 sata pre roka.

Ovaj princip povezan je sa drugim postulatom koji je Parkinson nazvao „Zakonom o produženju“. Ovaj zakon kaže da ćete, kad budete imali vremena, uvijek imati tendenciju da odložite sve što treba. Zašto se ovo dešava? Jednostavno zato što je vrijeme potpuno subjektivan pojam. To više zavisi od naše unutrašnje percepcije nego od stvarnog prolaska sati.

Parkinson je takođe primetio da što više vremena posvećujemo izvršavanju zadatka, to postaje složenije i teže ga je završiti. Ako imate percepciju da vam predstoji mnogo vremena, zadržaćete se više na detaljima.Suprotno tome, ako imamo malo vremena, pređimo pravo na stvar, bez previše okretanja teme.

Birokratsko zlo koje svi činimo

Parkinson je takođe video da su najmanje važni faktori oni koji na kraju oduzimaju najviše vremena. Otuda i njegov treći postulat: "Vrijeme posvećeno bilo kojoj temi na dnevnom redu obrnuto je proporcionalno njenoj važnosti".

Čini se da relevantne činjenice zahtevaju ozbiljan stav i zahtjevaju precizan fokus. Suprotno tome, trivijalne činjenice navode svakoga da učestvuje u njemu i kaže šta god im je na umu; iz tog razloga mu se posvećuje više vremena.

Iako se Parkinsonov zakon primjenjivao nakon posmatranja birokratije, istina je da se on može primeniti na gotovo sva polja. Ne samo da uključuje aspekte povezane sa upravljanjem vremenom, već se proširuje i na druga područja života, poput troškova ili organizacije fizičkih prostora.

Parkinson navodi da se „troškovi povećavaju dok ne ostvari prihod“. To znači da ćete, bez obzira na to koliko zaradite, uvijek naći način da ostanete na minimumu, pa čak i nekom dugu. Čovjek može bez problema da živi od određenih prihoda. Ako mu se prihod poveća, neće uživati u više novca, ali će svoje finansije organizovati tako da ništa ne ostavlja po strani.

Rezultat ovih obrazaca ponašanja je velika neefikasnost. Vrijeme i novac nikada nas ne stižu. Međutim, ako dobro pogledamo, to je zbog pogrešnog načina na koji ih administriramo. U stvari, članak koji čitate napisan je sledeći Parkinsonov savet: podelite delo na podzadatke i odredite vremensko ograničenje za njihovo izvršenje. Rezultat: Završio sam za pola vremena koje mi je obično potrebno. Šta vi mislite? Da li želite da probate?

Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/ultimo-momento-legge-di-parkinson/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com
​