Mozak prolazi kroz beskonačne fiziološke i psihološke procese svaki put kada je izložen zracima svetlosti koji udaraju u mrežnjaču. Na primjer, nauka je pokazala da žuta boja podstiče apetit, zbog čega je prehrambene industrije koriste u reklamama ili logotipima. A šta se zna o omiljenoj boji svake osobe?
Nauka sumnja da čak ni naša preferencija za jednu ili drugu boju nije čisto dobrovoljna. Mi reagujemo emocionalno i evolutivno na boje. Svaka nijansa generiše precizan osjećaj, fiziološku aktivaciju, čak i niz specifičnih impulsa, kao u opisanom slučaju žute boje.
Isto tako, ne možemo zanemariti kulturni značaj koji se pripisuje različitim nijansama. Crna je, na primjer, dugo bila povezana sa tugom. Danas se povezuje sa elegancijom.
Konačno, desi se da odjednom osetite sklonost delikatnoj lavandi, toj živopisnoj crvenoj, oker, tirkiznoj ili maslinasto zelenoj. Zašto naša omiljena boja varira? Ima li objašnjenja? U proseku, plava boja se najviše dopada.
Svakoj boji pridajemo precizno značenje, zbog čega nam se neke sviđaju više od drugih.
Zašto imamo omiljenu boju (i zašto je vjerovatno plava)?
Koje su vaše tri omiljene boje? Najverovatnije se u ovoj kratkoj rang listi nalazi plava, koja je vekovima omiljena boja većine stanovništva.
Ovo je delimično zbog činjenice da su ljudi evoluirali povezujući ovu boju sa preživljavanjem, smirenošću i zdravljem. Život u blizini izvora vode omogućio je pronalaženje neophodnih resursa za ishranu i preživljavanje.
Bila su to i mesta velike lepote (reke, mora, jezera) obdarena svetlošću koja je našim precima ulivala blagostanje. Čak i danas, plava je u stanju da izazove iste senzacije u nama, toliko da je Univerzitet Teksasa sproveo iznenađujuću studiju u Japanu.
Naučnici su došli do zaključka da postavljanje plavih LED svetala na šine metroa i vozova sprečava samoubistva. Iako je ovo pilot testiranje sprovedeno samo na jednoj železničkoj pruzi, podaci su bili otkrivajući.
Iza omiljene boje stoji priča (teorija ekološke vrednosti)
Teoriju je formulisala dr Karen Šlos u studiji objavljenoj u časopisu PNAS. Očigledno, u našem mentalnom registru nijedna boja nije neutralna: svakoj dajemo određeno značenje. Petogodišnja devojčica će vjerovatno više voljeti ružičastu boju zbog kulture u kojoj je odrasla.
Isto tako, ne možemo zanemariti kulturni značaj koji se pripisuje različitim nijansama. Crna je, na primjer, dugo bila povezana sa tugom. Danas se povezuje sa elegancijom.
Konačno, desi se da odjednom osetite sklonost delikatnoj lavandi, toj živopisnoj crvenoj, oker, tirkiznoj ili maslinasto zelenoj. Zašto naša omiljena boja varira? Ima li objašnjenja? U proseku, plava boja se najviše dopada.
Svakoj boji pridajemo precizno značenje, zbog čega nam se neke sviđaju više od drugih.
Zašto imamo omiljenu boju (i zašto je vjerovatno plava)?
Koje su vaše tri omiljene boje? Najverovatnije se u ovoj kratkoj rang listi nalazi plava, koja je vekovima omiljena boja većine stanovništva.
Ovo je delimično zbog činjenice da su ljudi evoluirali povezujući ovu boju sa preživljavanjem, smirenošću i zdravljem. Život u blizini izvora vode omogućio je pronalaženje neophodnih resursa za ishranu i preživljavanje.
Bila su to i mesta velike lepote (reke, mora, jezera) obdarena svetlošću koja je našim precima ulivala blagostanje. Čak i danas, plava je u stanju da izazove iste senzacije u nama, toliko da je Univerzitet Teksasa sproveo iznenađujuću studiju u Japanu.
Naučnici su došli do zaključka da postavljanje plavih LED svetala na šine metroa i vozova sprečava samoubistva. Iako je ovo pilot testiranje sprovedeno samo na jednoj železničkoj pruzi, podaci su bili otkrivajući.
Iza omiljene boje stoji priča (teorija ekološke vrednosti)
Teoriju je formulisala dr Karen Šlos u studiji objavljenoj u časopisu PNAS. Očigledno, u našem mentalnom registru nijedna boja nije neutralna: svakoj dajemo određeno značenje. Petogodišnja devojčica će vjerovatno više voljeti ružičastu boju zbog kulture u kojoj je odrasla.
Ali lične priče i subjektivna iskustva takođe utiču na preferenciju jedne ili druge boje. U tom smislu veliki značaj imaju i mediji i oglašavanje. Međutim, ponekad je dovoljno proživeti iskustvo velikog emocionalnog intenziteta da bi um osetio sklonost prema određenoj boji.
Na primjer, ako je osoba u koju smo se zaljubili nosila zelenu majicu na dan kada smo je upoznali, to će verovatno postati naša omiljena boja. Ovo takođe objašnjava zašto se tokom vremena ova sklonost menja.
Iz kulturnih razloga, žuta je povezana sa lošom srećom. Međutim, mozak oseća nagon gladi kada je izložen ovoj boji.
Boje i ljudska ličnost
Svi imamo omiljenu boju i najverovatnije nije smeđa. Ova boja izaziva niz neprijatnih senzacija jer je povezujemo sa prljavštinom, otpadom i truljenjem. Pored instinktivnih i kulturnih reakcija, faktor ličnosti preuzima ulogu.
Crvena je, na primjer, jedna od omiljenih boja dinamičnih, otvorenih i strastvenih ljudi. Ova nijansa je najviše iznenađujuća za ljudsko oko; nikada ne prolazi nezapaženo. Introvertnija, strpljivija i introspektivnija ličnost, s druge strane, ima sklonost prema zelenoj.
Oni koji su optimistični, vešti komunikatori i imaju odličan smisao za humor, više vole narandžastu. Ličnost je, dakle, još jedna varijabla koja bi mogla objasniti sklonost određenim nijansama u odnosu na druge.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/colore-preferito-perche-ne-abbiamo-uno/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Na primjer, ako je osoba u koju smo se zaljubili nosila zelenu majicu na dan kada smo je upoznali, to će verovatno postati naša omiljena boja. Ovo takođe objašnjava zašto se tokom vremena ova sklonost menja.
Iz kulturnih razloga, žuta je povezana sa lošom srećom. Međutim, mozak oseća nagon gladi kada je izložen ovoj boji.
Boje i ljudska ličnost
Svi imamo omiljenu boju i najverovatnije nije smeđa. Ova boja izaziva niz neprijatnih senzacija jer je povezujemo sa prljavštinom, otpadom i truljenjem. Pored instinktivnih i kulturnih reakcija, faktor ličnosti preuzima ulogu.
Crvena je, na primjer, jedna od omiljenih boja dinamičnih, otvorenih i strastvenih ljudi. Ova nijansa je najviše iznenađujuća za ljudsko oko; nikada ne prolazi nezapaženo. Introvertnija, strpljivija i introspektivnija ličnost, s druge strane, ima sklonost prema zelenoj.
Oni koji su optimistični, vešti komunikatori i imaju odličan smisao za humor, više vole narandžastu. Ličnost je, dakle, još jedna varijabla koja bi mogla objasniti sklonost određenim nijansama u odnosu na druge.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/colore-preferito-perche-ne-abbiamo-uno/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
