Jednostavna vežba kako da se oprostite od svog unutrašnjeg kritičara i naučite da drugačije gledate na ono što nam se dešava.
Elizabet Džerard, terapeutkinja, vegetarijanska nutricionista, nudi veoma jednostavnu praksu kako da se oprostite od svog unutrašnjeg kritičara i naučite da gledate na ono što nam se dešava na drugačiji način.
„Nije trebalo da pojedem ono poslednje parče pite!“
„Ne mogu da verujem da jedem slatkiše noću već tri dana zaredom!“
„Ja sam majka, pa moram da se brinem o deci, da kuvam, a takođe i da radim, zar ne?“
Svako ima ove misli. I nije važno o čemu vodimo destruktivan unutrašnji dijalog: o hrani, upravljanju vremenom, poslu, porodici, odnosima, obavezama ili nečemu drugom – ove negativne misli ne vode ničemu dobrom.
Krivica je veoma težak teret, zahteva mnogo energije. Krivica nas pretvara u prošlost, uskraćuje nam energiju u sadašnjosti i ne dozvoljava nam da krenemo u budućnost. Postajemo bespomoćni.
Bilo da je krivica uzrokovana prošlim iskustvima, unutrašnjim verovanjima, spoljašnjim uslovljavanjem ili svime od gore navedenih, rezultat je uvek isti – zaglavimo se na mestu.
Međutim, lako je reći - oslobodite se krivice, to nije tako lako učiniti. Nudim vam jednu malu vežbu.
Odmah izgovorite sledeću frazu naglas:
Reč "samo" je ista reč kao i reči "moram!" i "Ne bi trebalo!"
Sada počnite da posmatrate koliko često koristite reči „trebalo bi“ i „ne bi trebalo“ da opišete svoja osećanja i postupke.
I čim se uhvatite za ove reči, zamenite ih rečju „jednostavno“.
Tako ćete prestati da osuđujete sebe, već ćete konstatovati svoje postupke.
Isprobajte ovu tehniku i osetite razliku.
Kako će se vaša osećanja i raspoloženje promeniti ako umesto: „Nije trebalo da jedem sav ovaj desert!“, kažete: „Pojeo sam ceo desert, do poslednjeg zalogaja, i toliko mi se dopao!“
„Treba“ i „ne treba“ su veoma zeznute i moćne reči i prilično ih je teško iskoreniti iz podsvesti, ali vredi učiniti da nemaju moć nad vama.
Izgovaranje ovih reči (naglas ili u sebi) je loša navika i, za početak, bilo bi dobro da naučite kako da je pratite. Kada vam se ove reči pojave u mislima (a to je bilo i dešavaće se), nemojte sebe grditi i zbog toga, ne govorite sebi: „Ne treba da govorim ili razmišljam ovako“, samo navedite činjenicu šta vam se dešava, činjenicu zbog čega se grdite. U ovom trenutku, vaša akcija ili nečinjenje je dato. I to je to! I bez krivice!
Ako prestanete da osuđujete sebe, osetićete svoju moć.
Želja da se živi svesno, oslobađanje od krivice ne može biti cilj, to je praksa . Da, nije jednostavno, ali vam omogućava da se oslobodite nekoliko tona smeća u glavi i stvara prostor za više pozitivnih osećanja.
I tada nam postaje lakše da prihvatimo različite aspekte svog života, ma koliko oni bili daleko od savršenih.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/116719-proschay-chuvstvo-viny-kak-rasproschatsya-s-vnutrennim-kritikom
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
„Nije trebalo da pojedem ono poslednje parče pite!“
„Ne mogu da verujem da jedem slatkiše noću već tri dana zaredom!“
„Ja sam majka, pa moram da se brinem o deci, da kuvam, a takođe i da radim, zar ne?“
Svako ima ove misli. I nije važno o čemu vodimo destruktivan unutrašnji dijalog: o hrani, upravljanju vremenom, poslu, porodici, odnosima, obavezama ili nečemu drugom – ove negativne misli ne vode ničemu dobrom.
Krivica je veoma težak teret, zahteva mnogo energije. Krivica nas pretvara u prošlost, uskraćuje nam energiju u sadašnjosti i ne dozvoljava nam da krenemo u budućnost. Postajemo bespomoćni.
Bilo da je krivica uzrokovana prošlim iskustvima, unutrašnjim verovanjima, spoljašnjim uslovljavanjem ili svime od gore navedenih, rezultat je uvek isti – zaglavimo se na mestu.
Međutim, lako je reći - oslobodite se krivice, to nije tako lako učiniti. Nudim vam jednu malu vežbu.
Odmah izgovorite sledeću frazu naglas:
Reč "samo" je ista reč kao i reči "moram!" i "Ne bi trebalo!"
Sada počnite da posmatrate koliko često koristite reči „trebalo bi“ i „ne bi trebalo“ da opišete svoja osećanja i postupke.
I čim se uhvatite za ove reči, zamenite ih rečju „jednostavno“.
Tako ćete prestati da osuđujete sebe, već ćete konstatovati svoje postupke.
Isprobajte ovu tehniku i osetite razliku.
Kako će se vaša osećanja i raspoloženje promeniti ako umesto: „Nije trebalo da jedem sav ovaj desert!“, kažete: „Pojeo sam ceo desert, do poslednjeg zalogaja, i toliko mi se dopao!“
„Treba“ i „ne treba“ su veoma zeznute i moćne reči i prilično ih je teško iskoreniti iz podsvesti, ali vredi učiniti da nemaju moć nad vama.
Izgovaranje ovih reči (naglas ili u sebi) je loša navika i, za početak, bilo bi dobro da naučite kako da je pratite. Kada vam se ove reči pojave u mislima (a to je bilo i dešavaće se), nemojte sebe grditi i zbog toga, ne govorite sebi: „Ne treba da govorim ili razmišljam ovako“, samo navedite činjenicu šta vam se dešava, činjenicu zbog čega se grdite. U ovom trenutku, vaša akcija ili nečinjenje je dato. I to je to! I bez krivice!
Ako prestanete da osuđujete sebe, osetićete svoju moć.
Želja da se živi svesno, oslobađanje od krivice ne može biti cilj, to je praksa . Da, nije jednostavno, ali vam omogućava da se oslobodite nekoliko tona smeća u glavi i stvara prostor za više pozitivnih osećanja.
I tada nam postaje lakše da prihvatimo različite aspekte svog života, ma koliko oni bili daleko od savršenih.
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/116719-proschay-chuvstvo-viny-kak-rasproschatsya-s-vnutrennim-kritikom
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
