Deca se ne rađaju da budu mirna, da ništa ne diraju, da budu strpljiva i da budu sama. Bebe nisu rođene da sede okolo i gledaju televiziju ili se igraju na tabletu. Deca ne žele da ćute sve vreme.
Moraju da se kreću, da istražuju, da traže novine, da stvaraju avanture i da otkrivaju svet oko sebe. Oni uče, oni su sunđeri, rođeni igrači, avanturisti u potrazi za blagom, zemljotresi sile.
Slobodni su, čiste su duše koje žele da lete, ne žele da stoje po strani niti da imaju lance na nogama ili rukama. Nemojmo ih činiti robovima odraslog života, žurbe i nedostatka mašte odraslih.
Hajde da ih ne guramo u naš sirovi svet, unapredimo njihovu sposobnost da sami sebe iznenade, garantujmo im društveni, emocionalni i saznajni život pun sadržaja, cvetnih mirisa, čulnih izraza, radosti i znanja.
Šta se dešava u mozgu dece kada se igraju?
Poznato je da igre kod dece imaju koristi na svim nivoima: u fiziološkom, emocionalnom, bihevioralnom i kognitivnom smislu. Postoji više pozitivnih posledica koje su povezane jedna sa drugom:
Naša deca su posebna jer su mala bića kojima je potrebna bezuslovna ljubav; oni nisu definisani svojim uspesima, niti neuspesima: oni su definisani sami po sebi, oni su jedinstveni po prirodi. Kad si mali, nisi odgovoran za ono što ti je dato u detinjstvu; kada smo odrasli, međutim, imamo dužnost da to popravimo.
Slobodni su, čiste su duše koje žele da lete, ne žele da stoje po strani niti da imaju lance na nogama ili rukama. Nemojmo ih činiti robovima odraslog života, žurbe i nedostatka mašte odraslih.
Hajde da ih ne guramo u naš sirovi svet, unapredimo njihovu sposobnost da sami sebe iznenade, garantujmo im društveni, emocionalni i saznajni život pun sadržaja, cvetnih mirisa, čulnih izraza, radosti i znanja.
Šta se dešava u mozgu dece kada se igraju?
Poznato je da igre kod dece imaju koristi na svim nivoima: u fiziološkom, emocionalnom, bihevioralnom i kognitivnom smislu. Postoji više pozitivnih posledica koje su povezane jedna sa drugom:
- Igra reguliše njihovo emocionalno stanje i anksioznost.
- Promoviše pažnju, učenje i pamćenje.
- Smanjuje napetost neurona promovišući smirenost, blagostanje i sreću.
- Povećajte njihovu fizičku motivaciju; na taj način mišići reaguju stimulišući ih na igru.
- Sve ovo dovodi do odličnog stanja mašte i kreativnosti; oni će maksimalno iskoristiti miraz mašte.
Naša deca su posebna jer su mala bića kojima je potrebna bezuslovna ljubav; oni nisu definisani svojim uspesima, niti neuspesima: oni su definisani sami po sebi, oni su jedinstveni po prirodi. Kad si mali, nisi odgovoran za ono što ti je dato u detinjstvu; kada smo odrasli, međutim, imamo dužnost da to popravimo.
Pojednostavite detinjstvo
Često se kaže da je „svaka osoba jedinstvena“, ali to je koncept koji smo, u stvarnosti, veoma malo usvojili. Ovo se ogleda u jednostavnoj činjenici: uspostavljamo fiksni skup pravila za obrazovanje sve dece.
Ovo je veoma rasprostranjena greška i potpuno je u suprotnosti sa idejom da toliko činimo da bismo ispovedali samo rečima, odnosno da je svaki pojedinac jedinstven. Stoga nije ni čudo što kombinacija naših verovanja i naših postupaka postaje konfliktna tokom obrazovanja.
Američka profesorka i stručnjakinja za smernice Kim Pejn kaže da obrazujemo svoju decu dajući previše od četiri specifična elementa:
Trenutno deca provode manje vremena na otvorenom nego zatvorenici. Zašto? Zato što ih „zabavljamo i zaokupljamo“ drugim aktivnostima koje smatramo neophodnim, pokušavajući da ih sačuvamo savršeno nepovređene od svega toga, iskreno. Sve ovo je nepodnošljivo i veoma zabrinjavajuće. Evo razloga zašto se ovi stavovi moraju promeniti:
Mogli bismo da nastavimo, ali zaista verujem da će do ovog trenutka većina vas imati dovoljno razloga da shvati da to uništava magiju detinjstva.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/bambini-sani-spontanei-chiassosi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Često se kaže da je „svaka osoba jedinstvena“, ali to je koncept koji smo, u stvarnosti, veoma malo usvojili. Ovo se ogleda u jednostavnoj činjenici: uspostavljamo fiksni skup pravila za obrazovanje sve dece.
Ovo je veoma rasprostranjena greška i potpuno je u suprotnosti sa idejom da toliko činimo da bismo ispovedali samo rečima, odnosno da je svaki pojedinac jedinstven. Stoga nije ni čudo što kombinacija naših verovanja i naših postupaka postaje konfliktna tokom obrazovanja.
Američka profesorka i stručnjakinja za smernice Kim Pejn kaže da obrazujemo svoju decu dajući previše od četiri specifična elementa:
- Previše informacija.
- Previše stvari.
- Previše opcija.
- Previše brzine.
Trenutno deca provode manje vremena na otvorenom nego zatvorenici. Zašto? Zato što ih „zabavljamo i zaokupljamo“ drugim aktivnostima koje smatramo neophodnim, pokušavajući da ih sačuvamo savršeno nepovređene od svega toga, iskreno. Sve ovo je nepodnošljivo i veoma zabrinjavajuće. Evo razloga zašto se ovi stavovi moraju promeniti:
- Prekomerna higijena povećava mogućnost razvoja alergija, što je pokazala studija koju je sprovela bolnica Geteborg u Švedskoj.
- Ne dozvoliti deci da se zabavljaju na otvorenom je mučenje koje ozbiljno ograničava njihov kreativni potencijal i razvoj.
- Držanje zalepljenih za ekran vašeg mobilnog telefona, tableta, računara ili televizije izuzetno je štetno i na fiziološkom i na emocionalnom, kognitivnom i bihevioralnom nivou.
Mogli bismo da nastavimo, ali zaista verujem da će do ovog trenutka većina vas imati dovoljno razloga da shvati da to uništava magiju detinjstva.
Prevod teksta: https://lamenteemeravigliosa.it/bambini-sani-spontanei-chiassosi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
