Da li vam je poznat osećaj kao da živite dva paralelna života? Šta te tera da zaključaš u sebi ženu kakva bi toliko volela da budeš?
Da li vam je poznato ovo stanje kada živite dva života paralelno?
Jedno postiji duboko u tebi. Negde u vama živi ona žena koja zaista zna šta želi.
Ona zna kakva je... U svakoj konkretnoj situaciji oseća ŠTA treba da se kaže ili uradi... Zna šta želi da radi... kakva je porodica...
Kakav joj je muškarac potreban da bi bila srećna...
Ona zna šta joj donosi zadovoljstvo...
Ona zna istinu... duboka je, stvarna, samouverena.
Idite dalje od zastava
A tu je i druga žena. Ona koja je u interakciji sa svime oko sebe. Ona je zabrinuta i uplašena. Iz nekog razloga, svaki put radi upravo suprotno od onoga što želi, a ona koja duboko u sebi zna...
Ispunjava očekivanja svih oko sebe i prijatno je njoj. Ona radi ono što TREBA i TREBA da radi, i vremenom se zbog toga njena duša oseća odvratno. Uostalom, shvatiš da ti život prolazi... Da su svi oko tebe srećni, ali ne i ti...
Ovo je gorko, ogorčenost ti izjeda srce, knedla u grlu ne da da dišeš duboko, umor tih okova, a iznutra želiš samo jedno: da te svi ostave na miru!
Moguće je da čak shvatate da se ovo ne može nastaviti. Da više nema snage da se ovako živi. Možda u nekim trenucima u životu čak i sebi kažete da ako nešto ne promenite, onda će sve postati potpuno loše i ovo miriše na beznađe...
Možda ste uspešna, lepa, ostvarena žena u ovom životu za sve. A ako dozvolite sebi da pričate o svom nezadovoljstvu, ljudi odmah počnu da govore da ste „poludeli“. Ponekad pomislite: „Možda je to istina? Šta mi nedostaje?!”
Ali ne možete se prevariti i ne možete pobeći od sebe!
I danas želim da ti viknem,
Ženo! ZASTANI! VERUJ SEBI!
VERUJTE SVOM GLASU, SVOJOJ ISTINI!
ZASLUŽUJEŠ DA BUDEŠ PRAVA, ISTINSKA, ISKRENA!
DOŠLA SI NA OVAJ SVET NE DA BI BILA UDOBNA, VEĆ DA ŽIVIŠ I DA NOSIŠ SVOJU LEPOTU, SVOJE PREDNOSTI!
Rođena si da voliš i budeš voljena, a ne da zavisiš od raspoloženja majke, muža, šefa, komšija, društva!
Rođena si da svetu pokažete svoju posebnost, da se manifestujete, da se pokažete svojim najboljim osobinama, svojom unutrašnjom lepotom!
Rođena si da...
Nastavite ovu listu. Napiši zašto si došao na ovaj svet. Ona koji živi u tebi to zna! Daj joj reč, pusti je na slobodu!
Strašno je... Znam... Bila sam i ja tamo... Jednom davno... Kada te boli svaka reč koju ti druga osoba kaže... Kada čekaš procenu, odobrenje da bi napravila sledeći korak. A ako nema reakcije, onda se, kao žičar, smrzneš u vazduhu i osetiš da ne znaš koji je način da napraviš sledeći korak... Znam kako je to... Živeti život koji nije tvoj.
A danas, hvala Bogu, već znam kako je kul BITI SVOJ!!!
Šta nas dovodi do takvog raskola?
Jednostavno: u detinjstvu smo 100% zavisni od onih koji nas odgajaju i obrazuju. Naše majke i očevi, bake i deke, koji su zabranjivali da budemo sami pod pretnjom smrti, učinili su sve da nas nauče da se „prilagođavamo“ onome što se očekuje.
I ako su naše prabake/pradede to radile, prilagođavajući se i spasavajući svoje živote, onda su bake/dede, a još više očevi i majke, dobili takav model, upijajući se sa majčinim mlekom, kako kažu, a da nisu ni imali svesni izbor.
I eto nas, zažmireni, okruženi crvenim zastavama nesvesnih strahova, često prenošenih plemenskim sistemom, gde biti sam sebi = smrt, već nekoliko generacija se ne usuđujemo da odemo dalje od ovih zastava. Mada vas, da budem iskrena, niko ne lovi iza ovih zastava...
Jedno postiji duboko u tebi. Negde u vama živi ona žena koja zaista zna šta želi.
Ona zna kakva je... U svakoj konkretnoj situaciji oseća ŠTA treba da se kaže ili uradi... Zna šta želi da radi... kakva je porodica...
Kakav joj je muškarac potreban da bi bila srećna...
Ona zna šta joj donosi zadovoljstvo...
Ona zna istinu... duboka je, stvarna, samouverena.
Idite dalje od zastava
A tu je i druga žena. Ona koja je u interakciji sa svime oko sebe. Ona je zabrinuta i uplašena. Iz nekog razloga, svaki put radi upravo suprotno od onoga što želi, a ona koja duboko u sebi zna...
Ispunjava očekivanja svih oko sebe i prijatno je njoj. Ona radi ono što TREBA i TREBA da radi, i vremenom se zbog toga njena duša oseća odvratno. Uostalom, shvatiš da ti život prolazi... Da su svi oko tebe srećni, ali ne i ti...
Ovo je gorko, ogorčenost ti izjeda srce, knedla u grlu ne da da dišeš duboko, umor tih okova, a iznutra želiš samo jedno: da te svi ostave na miru!
Moguće je da čak shvatate da se ovo ne može nastaviti. Da više nema snage da se ovako živi. Možda u nekim trenucima u životu čak i sebi kažete da ako nešto ne promenite, onda će sve postati potpuno loše i ovo miriše na beznađe...
Možda ste uspešna, lepa, ostvarena žena u ovom životu za sve. A ako dozvolite sebi da pričate o svom nezadovoljstvu, ljudi odmah počnu da govore da ste „poludeli“. Ponekad pomislite: „Možda je to istina? Šta mi nedostaje?!”
Ali ne možete se prevariti i ne možete pobeći od sebe!
I danas želim da ti viknem,
Ženo! ZASTANI! VERUJ SEBI!
VERUJTE SVOM GLASU, SVOJOJ ISTINI!
ZASLUŽUJEŠ DA BUDEŠ PRAVA, ISTINSKA, ISKRENA!
DOŠLA SI NA OVAJ SVET NE DA BI BILA UDOBNA, VEĆ DA ŽIVIŠ I DA NOSIŠ SVOJU LEPOTU, SVOJE PREDNOSTI!
Rođena si da voliš i budeš voljena, a ne da zavisiš od raspoloženja majke, muža, šefa, komšija, društva!
Rođena si da svetu pokažete svoju posebnost, da se manifestujete, da se pokažete svojim najboljim osobinama, svojom unutrašnjom lepotom!
Rođena si da...
Nastavite ovu listu. Napiši zašto si došao na ovaj svet. Ona koji živi u tebi to zna! Daj joj reč, pusti je na slobodu!
Strašno je... Znam... Bila sam i ja tamo... Jednom davno... Kada te boli svaka reč koju ti druga osoba kaže... Kada čekaš procenu, odobrenje da bi napravila sledeći korak. A ako nema reakcije, onda se, kao žičar, smrzneš u vazduhu i osetiš da ne znaš koji je način da napraviš sledeći korak... Znam kako je to... Živeti život koji nije tvoj.
A danas, hvala Bogu, već znam kako je kul BITI SVOJ!!!
Šta nas dovodi do takvog raskola?
Jednostavno: u detinjstvu smo 100% zavisni od onih koji nas odgajaju i obrazuju. Naše majke i očevi, bake i deke, koji su zabranjivali da budemo sami pod pretnjom smrti, učinili su sve da nas nauče da se „prilagođavamo“ onome što se očekuje.
I ako su naše prabake/pradede to radile, prilagođavajući se i spasavajući svoje živote, onda su bake/dede, a još više očevi i majke, dobili takav model, upijajući se sa majčinim mlekom, kako kažu, a da nisu ni imali svesni izbor.
I eto nas, zažmireni, okruženi crvenim zastavama nesvesnih strahova, često prenošenih plemenskim sistemom, gde biti sam sebi = smrt, već nekoliko generacija se ne usuđujemo da odemo dalje od ovih zastava. Mada vas, da budem iskrena, niko ne lovi iza ovih zastava...
Tužno i strašno. Strašno je biti svoj. Ponekad je zaista na nivou osećanja da biti svoj znači umreti... Ali, u stvari,
tu počinje život
I prevazilazeći svoj strah, tek ćete početi da shvatate šta je ŽIVOT zapravo! I samo treba malo da se dotakneš slobode i mogućnosti da budeš svoja – niko te nikada neće oterati u mrtvu zonu servilnosti i straha da ti nikome nisi potrebna!
Hajde da promenimo naše živote zajedno! Nije tako strašno kada nisi sam.
Autor: Ljudmila Krugovih
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/178793-zhenschina-kotoraya-po-nastoyaschemu-znaet-chto-ona-hochet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
tu počinje život
I prevazilazeći svoj strah, tek ćete početi da shvatate šta je ŽIVOT zapravo! I samo treba malo da se dotakneš slobode i mogućnosti da budeš svoja – niko te nikada neće oterati u mrtvu zonu servilnosti i straha da ti nikome nisi potrebna!
Hajde da promenimo naše živote zajedno! Nije tako strašno kada nisi sam.
Autor: Ljudmila Krugovih
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/178793-zhenschina-kotoraya-po-nastoyaschemu-znaet-chto-ona-hochet
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
