Jedna majka je bila odvojena od svoje bebe. Da budem iskrena, bila je u zatvoru. Poslali su je na izdržavanje kazne kada je dijete imalo šest mjeseci. U početku su bebu privlačile sve osobe koje su zračile toplinom. Pružala je ruke, plakala, vrištala ili se smejala svom snagom u nadi da će pronaći majku. Posezala bi za svakom osobom koju bi srela u nadi da će pronaći put do topline i ljubavi svoje majke.
Ali majka se nije vratila. A beba je tako tiho plakala u svom krevetiću. Sve tiše i tiše. Sve manje i manje....
Ovako ljudsko srce doživljava gubitak ljubavi. U početku plače i vrišti. A onda nastupa ravnodušnost i smirenost. Čovjek počinje mirno leži u svom krevetu. I ne nada se ničemu.
Pa čak i ako se majka vrati ili ona koja je nestala i otišla, slomivši mu srce, to neće ništa promeniti. Nema veze. Zato je opasno voljeti i vezivati se.
Koliko njih noću mirno leži u krevetima? Oni koji više ne čekaju, plaču i ne vjeruju? To je tako tužno. Zato što im ljubav više nije potrebna - nekako su se snašli i bez nje...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Ovako ljudsko srce doživljava gubitak ljubavi. U početku plače i vrišti. A onda nastupa ravnodušnost i smirenost. Čovjek počinje mirno leži u svom krevetu. I ne nada se ničemu.
Pa čak i ako se majka vrati ili ona koja je nestala i otišla, slomivši mu srce, to neće ništa promeniti. Nema veze. Zato je opasno voljeti i vezivati se.
Koliko njih noću mirno leži u krevetima? Oni koji više ne čekaju, plaču i ne vjeruju? To je tako tužno. Zato što im ljubav više nije potrebna - nekako su se snašli i bez nje...
Anna Valentinova Kiryanova
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
