Iskreno priznajte sebi da želite da ne primetite, a ako ste primetili, onda se nekako zaštitite, jer, na primer, sramotno je imati direktan pristup procesima koji zapravo kontrolišu čoveka, ali on ne može da ih vodi. Ako stalno pokušavamo da izbegnemo susret sa istinom u sebi, to uopšte ne znači da taj proces ne postoji. Naprotiv, postaje još veći i počinje da „štrči“ iz nas sa svih strana.
Većini ljudi je teško da razumeju i osećaju sebe ispravno. Zašto idem tamo i radim ovo? Čini se da za sve ima objašnjenja, ali su racionalna. Idem u prodavnicu jer treba da kupim namirnice. Ali zašto baš u ovoj radnji, a ne u onoj, zašto ja nosim ovu odeću, a ne onu?
Varati sebe je opasno. Zašto?
Možda odlazak u ovu prodavnicu za mene nije samo kupovina hrane, to znači nešto više. Da sam ja, na primer, kul i uspešna osoba - mogu sebi da priuštim kupovinu elitnih proizvoda u ovom vrhunskom supermarketu. I još, oblačim ovu odeću - skupu, brendiranu - zamišljam kako će me ljudi gledati i misliti da nisam samo jadni prosjak, već da sam nešto postigao u životu, moj život je uhranjen, uspešan!
I to je sve što ću učiniti, zašto? Možda mi nedostaje taj osećaj – da sam poštovan i priznat. Možda sumnjam da sam dovoljno uspešan. I želim da dobijem još više potvrde da je sa mnom sve u redu?
Obično ljudi ne razmišljaju tako. Oni samo misle da idu u kupovinu. Ali vremenom, na primer, mogu iznenada da se osećaju anksiozno ili tužno. Ili čežnja. I ne razumeju od čega je. A onda pogledaju neki film da se zabave, ili popiju ukusno pivo, ili odu negde sa društvom da se zabave. Žele da oslobode osećaj povlačenja u grudima.
Šta je fuzija (konfluencija) 1. vrste
U teoriji geštalt terapije postoje dve vrste procesa fuzije (ili konfluencije) - 1. i 2. vrste. Razmotrite spajanje prve vrste.
Kada ne razumete šta vam se dešava, ne možete to da objasnite, shvatite, ili objasnite na način da vam ne bude bolje ili vam samo nakratko bude lakše. Ne možete ih izdvojiti, izolovati, gledati spolja. Oni ostaju nevidljivi za vas i vi ste bukvalno stopljeni sa njima.
Osećate samo nediferenciranu anksioznost ili samo neku vrstu nelagodnosti, ali ne možete zaista ništa da uradite povodom toga.
Mnogi ljudi žive ceo život, prekidajući se nekom vrstom „smetanja pažnje“ da ne bi osetili svoju unutrašnju nelagodnost i nezadovoljstvo. I čini se da je život manje-više, ali globalno ova osoba ne oseća sreću. Ako ga stavite na stolicu i pitate: srećan si, on će možda odgovoriti da, ali to će biti logičan odgovor - iz racionalnog dela psihe. Osoba će izgledati nesrećno. Opterećeni, napeti ili tužni.
Ako sumnjate u njegovo stanje, on može početi da dokazuje da mu ide dobro, da argumentuje zašto je to tako i da je život, na primer, tako komplikovana stvar, i zašto bi se žalio.
Ali ne i činjenica da on ne krije istinu od sebe. Zaista može biti nezadovoljan. Čak i ako ponekad pogodi šta, ne zna tačno kako da zadovolji svoju potrebu i da se zasiti. Ponekad mu se čini da nema nikakav cilj ni misiju, da živi suviše jednostavno, obično za danas. On nema „svoje životno delo“ niti neku divnu vezu, istinski voljenu osobu u blizini, i zato je sve tako.
A kako pronaći ovaj posao ili ovu osobu - on ne zna. A da li sve ovo u principu postoji ili se on samo „šuška“
Varati sebe je opasno. Zašto?
Možda odlazak u ovu prodavnicu za mene nije samo kupovina hrane, to znači nešto više. Da sam ja, na primer, kul i uspešna osoba - mogu sebi da priuštim kupovinu elitnih proizvoda u ovom vrhunskom supermarketu. I još, oblačim ovu odeću - skupu, brendiranu - zamišljam kako će me ljudi gledati i misliti da nisam samo jadni prosjak, već da sam nešto postigao u životu, moj život je uhranjen, uspešan!
I to je sve što ću učiniti, zašto? Možda mi nedostaje taj osećaj – da sam poštovan i priznat. Možda sumnjam da sam dovoljno uspešan. I želim da dobijem još više potvrde da je sa mnom sve u redu?
Obično ljudi ne razmišljaju tako. Oni samo misle da idu u kupovinu. Ali vremenom, na primer, mogu iznenada da se osećaju anksiozno ili tužno. Ili čežnja. I ne razumeju od čega je. A onda pogledaju neki film da se zabave, ili popiju ukusno pivo, ili odu negde sa društvom da se zabave. Žele da oslobode osećaj povlačenja u grudima.
Šta je fuzija (konfluencija) 1. vrste
U teoriji geštalt terapije postoje dve vrste procesa fuzije (ili konfluencije) - 1. i 2. vrste. Razmotrite spajanje prve vrste.
Kada ne razumete šta vam se dešava, ne možete to da objasnite, shvatite, ili objasnite na način da vam ne bude bolje ili vam samo nakratko bude lakše. Ne možete ih izdvojiti, izolovati, gledati spolja. Oni ostaju nevidljivi za vas i vi ste bukvalno stopljeni sa njima.
Osećate samo nediferenciranu anksioznost ili samo neku vrstu nelagodnosti, ali ne možete zaista ništa da uradite povodom toga.
Mnogi ljudi žive ceo život, prekidajući se nekom vrstom „smetanja pažnje“ da ne bi osetili svoju unutrašnju nelagodnost i nezadovoljstvo. I čini se da je život manje-više, ali globalno ova osoba ne oseća sreću. Ako ga stavite na stolicu i pitate: srećan si, on će možda odgovoriti da, ali to će biti logičan odgovor - iz racionalnog dela psihe. Osoba će izgledati nesrećno. Opterećeni, napeti ili tužni.
Ako sumnjate u njegovo stanje, on može početi da dokazuje da mu ide dobro, da argumentuje zašto je to tako i da je život, na primer, tako komplikovana stvar, i zašto bi se žalio.
Ali ne i činjenica da on ne krije istinu od sebe. Zaista može biti nezadovoljan. Čak i ako ponekad pogodi šta, ne zna tačno kako da zadovolji svoju potrebu i da se zasiti. Ponekad mu se čini da nema nikakav cilj ni misiju, da živi suviše jednostavno, obično za danas. On nema „svoje životno delo“ niti neku divnu vezu, istinski voljenu osobu u blizini, i zato je sve tako.
A kako pronaći ovaj posao ili ovu osobu - on ne zna. A da li sve ovo u principu postoji ili se on samo „šuška“
Pokušaji izlaska iz spajanja
Ako čovek razmišlja i već pokušava da pronađe uzrok svoje nelagodnosti, to znači da pokušava da izađe iz spoja sa svojim mentalnim procesima, da primeti šta se dešava, da sebi pošteno da račun. Ponekad ljudi ni to ne mogu.
U fazi neprijatnih osećanja, oni samo odu da ih "napune" nečim, na primer, razgovaraju sa nekim, gde će dokazati da je sve u redu ili saslušati da je neko mnogo gori od mene - i smiriti se od ovoga.
Ako jednom nogom već „stoji” na izlazu iz spajanja, odnosno pokušao je da se napregne i kaže sebi istinu, onda ga druga noga ipak vuče nazad. Zaista, da bi promenio svoj život (a on nejasno nagađa da su promene i dalje potrebne), biće potrebno uložiti napor - možda onaj na koji nije navikao, a rezultat takođe neće biti zagarantovan. Na primer, mogu li da nađem posao iz snova? Vaša misija? Ili mi se možda ne sviđa ono što počnem da radim, trošim vreme i trud i opet dobijam neuspešno iskustvo?
Ili odnos mojih snova: možda ću, ako odem na ovaj sastanak, upoznati takvu ženu? A ako ne, i opet ću gubiti vreme i još jednom biti razočaran...?
Takve racionalizacije ga vraćaju: treba ostaviti sve kako jeste i ne težiti ničemu.
Prednosti svesnosti
Iskreno priznajte sebi da obično želite da ne primetite, a ako ste primetili, onda se nekako zaštitite, jer je, na primer, sramotno imati direktan pristup procesima koji zapravo kontrolišu čoveka, ali on ne može da ih vodi. Ovo je čuvena izreka Karla Junga – „ako se unutrašnja situacija ne shvati, ona se pretvara u spoljašnje događaje poput sudbine“.
Ako se stalno trudimo da izbegnemo susret sa istinom u sebi, sa istinom koja je po našem mišljenju ružna, sramna, a samim tim i potisnuta, to uopšte ne znači da taj proces ne postoji. Naprotiv, postaje još veći i počinje da „štrči“ iz nas sa svih strana.
Na primer, čovek nije siguran u svoj uspeh – a taj proces, iako ga veoma krije i pokušava da ga nadoknadi raznim spoljašnjim atributima, da se bolje predstavi pred ljudima, ipak curi iz njega.
Ova osoba je nervozna, napeta. Ili druga krajnost - apatičan je i depresivan. U njemu nema smirenosti i samopouzdanja jake i uspešne osobe, nema energije. Ima straha. I drugi to vide.
Što bolje shvatate svoje unutrašnje procese, to ih više prepoznajete, ne izbegavajući, ne štiteći se i pravdajući se, već jednostavno – navodeći šta zaista jeste – više mogućnosti dobijate u razvoju. Ako sam dobro svestan svoje pohlepe, mogu da istražim kako mi ona truje život. Zašto ne mogu da se opustim. Kakva me to moć vodi koju ne mogu da kontrolišem. Ili sam dobro svestan svog procesa devalvacije. Sebe, one oko tebe. Šta dobijam od toga, a šta gubim? I tako je sa svime skrivenim i zastrtim od sebe.
Na psihoterapijskoj sesiji postoji prilika da se iskrenije vidite. Izađite iz stapanja sa svojim nereflektovanim procesima i istražite ih sa terapeutom. I u budućnosti, uz izvesni napor, promeniti odnos prema njima i izbor oblika ponašanja.
Autorka Elena Mitina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/zhizn-v-sliyanii-chem-opasno-obmanyvat-sebya
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
Ako čovek razmišlja i već pokušava da pronađe uzrok svoje nelagodnosti, to znači da pokušava da izađe iz spoja sa svojim mentalnim procesima, da primeti šta se dešava, da sebi pošteno da račun. Ponekad ljudi ni to ne mogu.
U fazi neprijatnih osećanja, oni samo odu da ih "napune" nečim, na primer, razgovaraju sa nekim, gde će dokazati da je sve u redu ili saslušati da je neko mnogo gori od mene - i smiriti se od ovoga.
Ako jednom nogom već „stoji” na izlazu iz spajanja, odnosno pokušao je da se napregne i kaže sebi istinu, onda ga druga noga ipak vuče nazad. Zaista, da bi promenio svoj život (a on nejasno nagađa da su promene i dalje potrebne), biće potrebno uložiti napor - možda onaj na koji nije navikao, a rezultat takođe neće biti zagarantovan. Na primer, mogu li da nađem posao iz snova? Vaša misija? Ili mi se možda ne sviđa ono što počnem da radim, trošim vreme i trud i opet dobijam neuspešno iskustvo?
Ili odnos mojih snova: možda ću, ako odem na ovaj sastanak, upoznati takvu ženu? A ako ne, i opet ću gubiti vreme i još jednom biti razočaran...?
Takve racionalizacije ga vraćaju: treba ostaviti sve kako jeste i ne težiti ničemu.
Prednosti svesnosti
Iskreno priznajte sebi da obično želite da ne primetite, a ako ste primetili, onda se nekako zaštitite, jer je, na primer, sramotno imati direktan pristup procesima koji zapravo kontrolišu čoveka, ali on ne može da ih vodi. Ovo je čuvena izreka Karla Junga – „ako se unutrašnja situacija ne shvati, ona se pretvara u spoljašnje događaje poput sudbine“.
Ako se stalno trudimo da izbegnemo susret sa istinom u sebi, sa istinom koja je po našem mišljenju ružna, sramna, a samim tim i potisnuta, to uopšte ne znači da taj proces ne postoji. Naprotiv, postaje još veći i počinje da „štrči“ iz nas sa svih strana.
Na primer, čovek nije siguran u svoj uspeh – a taj proces, iako ga veoma krije i pokušava da ga nadoknadi raznim spoljašnjim atributima, da se bolje predstavi pred ljudima, ipak curi iz njega.
Ova osoba je nervozna, napeta. Ili druga krajnost - apatičan je i depresivan. U njemu nema smirenosti i samopouzdanja jake i uspešne osobe, nema energije. Ima straha. I drugi to vide.
Što bolje shvatate svoje unutrašnje procese, to ih više prepoznajete, ne izbegavajući, ne štiteći se i pravdajući se, već jednostavno – navodeći šta zaista jeste – više mogućnosti dobijate u razvoju. Ako sam dobro svestan svoje pohlepe, mogu da istražim kako mi ona truje život. Zašto ne mogu da se opustim. Kakva me to moć vodi koju ne mogu da kontrolišem. Ili sam dobro svestan svog procesa devalvacije. Sebe, one oko tebe. Šta dobijam od toga, a šta gubim? I tako je sa svime skrivenim i zastrtim od sebe.
Na psihoterapijskoj sesiji postoji prilika da se iskrenije vidite. Izađite iz stapanja sa svojim nereflektovanim procesima i istražite ih sa terapeutom. I u budućnosti, uz izvesni napor, promeniti odnos prema njima i izbor oblika ponašanja.
Autorka Elena Mitina
Prevod teksta: https://econet.ru/articles/zhizn-v-sliyanii-chem-opasno-obmanyvat-sebya
Prevod i obrada Jelena Muratović - bebamur.com
