Da li su životinje svesne bola koji osjećaju? Svako ko živi u bliskom kontaktu sa životinjom može savršeno odgovoriti na ovo pitanje. Ali šta nam o tome govori nauka? Možemo li sa sigurnošću reći da nauka podržava tezu da životinje pate poput nas? Da li opažaju svoj i tuđi bol?
Pa, kao što ste mogli očekivati, odgovor je da. Neuroznanost ima više nego solidne dokaze da su svi sisari, ptice i druge vrste svesni svoje patnje. Ali ovo nije novo. Cambridge deklaracija se 2013. godine već pozabavila tim pitanjem pružajući neoborive dokaze. Istraživanje se nastavlja i sve dovodi do istog rezultata.
Bilo je moguće identifikovati slične neuronske mreže kod životinja i ljudi čija se aktivnost podudara sa svesnim iskustvom. Očigledno su neuronske mreže koje se aktiviraju kada životinja osjeti emociju iste kao one koje se aktiviraju kod ljudi. Poznati neurolozi iz cijelog svijeta podržavaju ovu tezu i slažu se da životinje pate poput ljudi.
Pre skoro sedam godina, 9. jula 2012. godine, grupa poznatih naučnika potpisala je Cambridge deklaraciju o svesti. Ovaj dokument navodi da su ne samo ljudi, već i značajan broj životinjskih vrsta, uključujući kičmenjake i beskičmenjake, svesna bića. To znači da su to osetljiva bića, bića koja su svesna šta im se dešava i koja mogu iskusiti pozitivna ili negativna mentalna stanja.
Postoji naučni konsenzus koji podržava dokaze koji pokazuju da ne-ljudske vrste poseduju neuroanatomske, neurohemijske i neurofiziološke podloge karakteristične za svesno stanje, kao i sposobnost namernog delovanja. To će reći, ljudi nisu jedini koji poseduju neurološke supstrate odgovorne za svest.
Bilo je moguće identifikovati slične neuronske mreže kod životinja i ljudi čija se aktivnost podudara sa svesnim iskustvom. Očigledno su neuronske mreže koje se aktiviraju kada životinja osjeti emociju iste kao one koje se aktiviraju kod ljudi. Poznati neurolozi iz cijelog svijeta podržavaju ovu tezu i slažu se da životinje pate poput ljudi.
Pre skoro sedam godina, 9. jula 2012. godine, grupa poznatih naučnika potpisala je Cambridge deklaraciju o svesti. Ovaj dokument navodi da su ne samo ljudi, već i značajan broj životinjskih vrsta, uključujući kičmenjake i beskičmenjake, svesna bića. To znači da su to osetljiva bića, bića koja su svesna šta im se dešava i koja mogu iskusiti pozitivna ili negativna mentalna stanja.
Postoji naučni konsenzus koji podržava dokaze koji pokazuju da ne-ljudske vrste poseduju neuroanatomske, neurohemijske i neurofiziološke podloge karakteristične za svesno stanje, kao i sposobnost namernog delovanja. To će reći, ljudi nisu jedini koji poseduju neurološke supstrate odgovorne za svest.
Nedavne studije
INRA je, u saradnji sa Evropskom agencijom za sigurnost hrane (EFSA), sprovela novu ažuriranu naučnu procijenu postojeće literature o svesti životinja. Rezultati ove analize predstavljeni su 2107. godine u Parmi. Ovo istraživanje potkrepljuje hipotezu da životinje poseduju nervni sistem sposoban da podržava svesne procese složenih informacija, uključujući negativne emocije izazvane nociceptivnim stimulusima.
Studija uzima u obzir nekoliko vrsta, uključujući primate, glodare i preživare. Zahvaljujući ovoj studiji, bilo je moguće zaključiti da su životinje obdarene autobiografskim pamćenjem, kao što su primati, jezeri i glodari, sposobne da počnu želje i ciljeve iu odnosu na prošlost i budućnost; proizilazi da na njih može negativno uticati nepovoljno iskustvo.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/gli-animali-soffrono-noi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
INRA je, u saradnji sa Evropskom agencijom za sigurnost hrane (EFSA), sprovela novu ažuriranu naučnu procijenu postojeće literature o svesti životinja. Rezultati ove analize predstavljeni su 2107. godine u Parmi. Ovo istraživanje potkrepljuje hipotezu da životinje poseduju nervni sistem sposoban da podržava svesne procese složenih informacija, uključujući negativne emocije izazvane nociceptivnim stimulusima.
Studija uzima u obzir nekoliko vrsta, uključujući primate, glodare i preživare. Zahvaljujući ovoj studiji, bilo je moguće zaključiti da su životinje obdarene autobiografskim pamćenjem, kao što su primati, jezeri i glodari, sposobne da počnu želje i ciljeve iu odnosu na prošlost i budućnost; proizilazi da na njih može negativno uticati nepovoljno iskustvo.
Prevod teksta:https://lamenteemeravigliosa.it/gli-animali-soffrono-noi/
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
