Životna iskušenja: naši najveći pokloni
"Bol je ta koja nas razlikuje od kamenja", ovo je jedna od najznačajnijih fraza intervjua koji je Eugenio Borgna (italijanski psihijatar, esejista i akademik) objavio u martu 2014. za "L'Espresso". Intervju koji vam preporučujem da pročitate, jer čak i ako datira od prije nekoliko godina, relevantniji je nego ikad.
"Bol je ta koja nas razlikuje od kamenja", ovo je jedna od najznačajnijih fraza intervjua koji je Eugenio Borgna (italijanski psihijatar, esejista i akademik) objavio u martu 2014. za "L'Espresso". Intervju koji vam preporučujem da pročitate, jer čak i ako datira od prije nekoliko godina, relevantniji je nego ikad.
Jednostavna rečenica, gotovo očigledna, ali kao i sve stvari zdravo za gotovo, teško razumljiva i živa. Zapravo, provodimo većinu svog vremena pitajući se zašto nam se dogodio taj događaj, zašto se moramo suočiti sa tom poteškoćom ili zašto je život tako težak. A ponekad se dogodi da se osoba prepusti tim preprekama, odluči da ne želi da se suoči sa njima, postane imobilisana u svojim žalbama, u ulozi žrtve, pusti se da bude preplavljena događajima i zaista se pretvori u kamen.
U ovoj situaciji apatije i dubokog očaja i pesimizma, ne uspjevamo da shvatimo neizmjerni dar bola, poteškoća i prepreka sa kojima smo pozvani da se suočimo.
Izgubili smo sposobnost da na životna iskušenja gledamo kao na učitelja koji nas nečemu uče. I time propuštamo lekciju.
Životna iskušenja pogrešno se smatraju problemima
Društvo je u tome veoma odgovorno. Naučeni smo da je plakanje znak slabosti, da je odstupanje od norme pogrešno. Shodno tome, ako plačemo, ako odstupimo od norme ili ako uđemo u krizu, katalogizirani smo kao "različiti" i ta raznolikost se identifikuje kao "patologija".
I upravo je na ovom obrazloženju Eugenio Borgna je zasnovao čitav gore pomenuti intervju. Javno se izjasnio protiv površne upotrebe DSM-a, referentnog priručnika za mentalno zdravlje koji ljudsku dušu svrstava u 300 poremećaja.
To je priručnik koji se koristi u psihologiji i psihijatriji za identifikovanje dijagnoze i proučavalo ga je Američko udruženje psihijatara. Ipak, Borgna nije naklonjen ovom jedinstvenom pristupu patnji i izjavljuje da "ove tabele traže da svi na iste simptome gledaju istim očima. Simptomi koji su identični u svim delovima sveta. Ali tuga, tjeskoba, krivica, iskustva ljudske duše ne mogu se klasifikovati kao da je u pitanju pankreas. Nije dovoljno prepoznati spoljne znakove, evidentno ponašanje, da bi se utvrdilo šta se dešava u toj unutrašnjosti. Ove tabele na kraju isključuju a priori jedini element koji je zaista važan kada je u pitanju postavljanje psihijatrijske dijagnoze: subjektivnost ."
Ovaj priručnik je u stvari mač sa dvije oštrice. I upravo u tom pogledu, evo prosvetljujućih reči Borgne: "Uspeh priručnika daje njegova sposobnost da se prilagodi trenutnom dominantnom trendu: predlaganju modela koji omogućavaju automatsko stvaranje stvari, pronalaženje gotovih rešenja, bez traženja značenja zbog kojih gubimo vrijeme. Očigledno je da je teže postaviti dijagnozu koja izostavlja jednostavne i samorazumljive kriterijume koje je predložio DSM".
Čitavo naše društvo, međutim, vrti se oko umirujuće potrebe za klasifikacijom i malo ili ništa je prepušteno razumevanju bez predrasuda, tom susretu sa drugim sa željom da ga saslušamo, želeći da se stavimo na njegovo mjesto. Empatični odnos je upravo to: želeći da se prilagodimo drugom samo radi autentične ljudske solidarnosti.
U ovoj situaciji apatije i dubokog očaja i pesimizma, ne uspjevamo da shvatimo neizmjerni dar bola, poteškoća i prepreka sa kojima smo pozvani da se suočimo.
Izgubili smo sposobnost da na životna iskušenja gledamo kao na učitelja koji nas nečemu uče. I time propuštamo lekciju.
Životna iskušenja pogrešno se smatraju problemima
Društvo je u tome veoma odgovorno. Naučeni smo da je plakanje znak slabosti, da je odstupanje od norme pogrešno. Shodno tome, ako plačemo, ako odstupimo od norme ili ako uđemo u krizu, katalogizirani smo kao "različiti" i ta raznolikost se identifikuje kao "patologija".
I upravo je na ovom obrazloženju Eugenio Borgna je zasnovao čitav gore pomenuti intervju. Javno se izjasnio protiv površne upotrebe DSM-a, referentnog priručnika za mentalno zdravlje koji ljudsku dušu svrstava u 300 poremećaja.
To je priručnik koji se koristi u psihologiji i psihijatriji za identifikovanje dijagnoze i proučavalo ga je Američko udruženje psihijatara. Ipak, Borgna nije naklonjen ovom jedinstvenom pristupu patnji i izjavljuje da "ove tabele traže da svi na iste simptome gledaju istim očima. Simptomi koji su identični u svim delovima sveta. Ali tuga, tjeskoba, krivica, iskustva ljudske duše ne mogu se klasifikovati kao da je u pitanju pankreas. Nije dovoljno prepoznati spoljne znakove, evidentno ponašanje, da bi se utvrdilo šta se dešava u toj unutrašnjosti. Ove tabele na kraju isključuju a priori jedini element koji je zaista važan kada je u pitanju postavljanje psihijatrijske dijagnoze: subjektivnost ."
Ovaj priručnik je u stvari mač sa dvije oštrice. I upravo u tom pogledu, evo prosvetljujućih reči Borgne: "Uspeh priručnika daje njegova sposobnost da se prilagodi trenutnom dominantnom trendu: predlaganju modela koji omogućavaju automatsko stvaranje stvari, pronalaženje gotovih rešenja, bez traženja značenja zbog kojih gubimo vrijeme. Očigledno je da je teže postaviti dijagnozu koja izostavlja jednostavne i samorazumljive kriterijume koje je predložio DSM".
Čitavo naše društvo, međutim, vrti se oko umirujuće potrebe za klasifikacijom i malo ili ništa je prepušteno razumevanju bez predrasuda, tom susretu sa drugim sa željom da ga saslušamo, želeći da se stavimo na njegovo mjesto. Empatični odnos je upravo to: želeći da se prilagodimo drugom samo radi autentične ljudske solidarnosti.
Solidarnost koja je, međutim, izgleda izgubljena, ugušena potrebom za dijagnozom. I tako su škole prepune hiperaktivne djece, domovi depresivnih majki, svijet poremećenih ljudi ...
Životna iskušenja (fizička, emocionalna, socijalna, emocionalna iskušenja, ali i poteškoće, drame, prepreke, bolni događaji) često se zamenjuju sa problemima, gubeći tako sve bogatstvo koje su nam donijeli.
Životna iskušenja (fizička, emocionalna, socijalna, emocionalna iskušenja, ali i poteškoće, drame, prepreke, bolni događaji) često se zamenjuju sa problemima, gubeći tako sve bogatstvo koje su nam donijeli.
Životna iskušenja: prokletstva ili nove mogućnosti?
Šta ako bismo umjesto da kategorizujemo život živjeli i samo uživali u svim ukusima koji nam dolaze? Šta bi bilo da je upravo u tom ukusu značenje svega, a ne u njegovom razumevanju? Šta ako, umjesto da detetu postavimo dijagnozu, pokušamo da se zaista stavimo na njegovo mjesto i pratimo ga da iskusi svoje poteškoće, ostavljajući po strani hitnu potrebu za uklanjanjem tih poteškoća?
Da bi krenuo na ovo važno putovanje, neophodno je da čovjek zaista počne da sluša. Prije svega sebe, a zatim i okolni svijet. I da se postavlja prema drugom u stavu bezuslovnog prihvatanja, empatije, jednakosti. Sa svešću da su svi pozvani da žive različita životna iskušenja koja pripadaju samo njemu, jer samo kroz taj bolan prolaz njegova duša može da se okrepi, može da raste.
Elena Bernabe
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/1531/sono-le-prove-della-vita-a-donarci-i-piu-grandi-poteri-interiori.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
Šta ako bismo umjesto da kategorizujemo život živjeli i samo uživali u svim ukusima koji nam dolaze? Šta bi bilo da je upravo u tom ukusu značenje svega, a ne u njegovom razumevanju? Šta ako, umjesto da detetu postavimo dijagnozu, pokušamo da se zaista stavimo na njegovo mjesto i pratimo ga da iskusi svoje poteškoće, ostavljajući po strani hitnu potrebu za uklanjanjem tih poteškoća?
Da bi krenuo na ovo važno putovanje, neophodno je da čovjek zaista počne da sluša. Prije svega sebe, a zatim i okolni svijet. I da se postavlja prema drugom u stavu bezuslovnog prihvatanja, empatije, jednakosti. Sa svešću da su svi pozvani da žive različita životna iskušenja koja pripadaju samo njemu, jer samo kroz taj bolan prolaz njegova duša može da se okrepi, može da raste.
Elena Bernabe
Prevod teksta: https://www.eticamente.net/1531/sono-le-prove-della-vita-a-donarci-i-piu-grandi-poteri-interiori.html
Prevod i obrada Ana Muratović - bebamur.com
